Balzak je imao veliku zamisao: želeo je da napiše “istoriju koju su istoričari zapostavili” – istoriju naravi. Procenio je da bi u 137 romana stala celokupna slika francuskog društva tog doba, koja bi prikazivala društvene slojeve sa svim njihovim manama i vrlinama. Tako su svi romani koje je napisao objedinjeni zajedničkim imenom “Ljudska komedija” (La Comédie humaine). Međutim, iako je predano radio na tom cilju, uspeo je da ostvari samo deo svoje namere – napisao je “svega” 91 roman. Od ostalih 46 sačuvani su nacrti, fragmenti ili samo naslovi.

Ali, da krenemo od početka. Dok se nije pretvorio u osobu koja piše po petnaest sati dnevno, pije ogromne količine kafe, a ponekad spava i samo deset sati za svega sedam dana, živeo je, studirao, imao brojne afere s bogatašicama, padao i uzdizao se i nikada nije odustajao.

Iako je rođen i odrastao u malom gradu Turu, njegova dela pokazala su da je bio izvrstan poznavalac Pariza. Znao ga je u dušu, a to znanje bilo je od velike pomoći pri pisanju “Ljudske komedije”. Balzakova biografija govori da je u romane uneo mnogo ličnog iskustva. Odakle bi inače našao građu za tolika dela?

Onore je oduvek bio željan slave. Iako je studirao prava, najviše je voleo da čita filozofske knjige. Njegova majka nije se slagala sa sinovljevom željom da postane pisac, jer je smatrala da je to neprofitna profesija. Prvi Balzakovi književni poduhvati prošli su nezapaženo, te slomljen početnim neuspehom, ulazi u razne poslovne poduhvate koji rezultiraju velikim finansijskim gubicima. Baš kao i njegovog brata, dugovi su ga pratili do kraja života. Ipak, ambicije nisu nestale, pa je u 36. godini života iza sebe imao čak 24 objavljena romana “Ljudske komedije”.

Balzakova tehnika opisivanja sadrži uvek bar tri elementa: vizuelni, psihološki i sociološki. Svojom neverovatnom moći zapažanja, izuzetnim poznavanjem pravnog sistema, života u velegradu i razumevanjem ljudskih karaktera, dao je iscrpnu hroniku francuskog društva XIX veka i tako postao utemeljivač realističkog pravca u književnosti, koji će na njegovim postulatima učvrstiti pisci poput Flobera (Gustave Flaubert), Mopasana (Henry René Albert Guy de Maupassant) i mnogih drugih evropskih pisaca. Balzak je prvi upotrebio postupak kojim se književni lik javlja u više romana. To je uglavnom bio mladić iz siromašne sredine željan pariskog sjaja i bogatstva. Baš kao što je bio i on sam.

Ispunila mu se želja da postane slavan za života, ali novac kojeg je bio gladan ostao je samo pokretač dramskih radnji u skoro svim njegovim delima. Poznato je da je skoro cela “Ljudska komedija” sagrađena na ekonomskim načelima. Prema opisu Balzakovih junaka, čitalac zna koliko tačno franaka svaki od njih ima u džepu. U romanu “Čiča Gorio”, gospođica Mišone bi uradila bilo šta da poveća sumu koju poseduje, jer “u grudima, na mestu srca ona ima zlatnik”.

Irena Vuksanović – Suflerka