Novo u BITEF teatru: “Na otvorenom drumu” Koste Ristića

Predstava po tekstu Stiva Tešića i u režiji Koste Ristića biće izvedena u BITEF teatru u nedelju, 1. juna, u 20 časova. Repriza je sutradan, a sav prihod od premijere namenjen je ugroženima u poplavama.

Radnja: u atmosferi trećeg svetskog rata putujemo sa Anđelom, usamljenim marginalcem, i Alom, bezobzirnim intelektualcem. Da bi ušli u tzv. Zemlju Slobode, oni dobijaju zadatak da ubiju Isusa Hrista, koji je drugi put sišao na Zemlju. Ali, on samo svira svoje…

Glavne uloge igraju Rade Ćosić, publici poznat kao Teofilo iz filma „Montevideo, vidimo se“, i Vladimir Tešović, koji je zapaženu ulogu imao u filmu „Šejtanov ratnik“. U ulozi monaha pojavljuje se Miloš Đorđević, dok devojčicu glumi dečak poznat kao Mali Stanoje iz „Montevidea“, Predrag Vasić.

 

Porazgovarali smo sa rediteljem Kostom Ristićem, da vidimo zašto ga je zaintrigirala drama našeg zemljaka iz Amerike.

– „Ceo komad jeste o građanskom ratu, ali je napisan još 1989. godine kada je pao Berlinski zid i kada sam verovao da će po celom svetu izbiti građanski ratovi. Ali nikako mi nije padalo na pamet da će se to desiti i u Jugoslaviji. Da se to zbilo pre nego što sam seo da pišem, ja taj komad nikada ne bih napisao.” (Stiv Tešić). Stvar je u tome što je Tešićev komad danas mnogo aktuelniji nego onda kada ga je on pisao. Ne samo da smo svedoci novih sukoba i ratova koji podsećaju na rat u Jugoslaviji (Ukrajina, Sirija, Venecuela…), već i pitanja ljudske egzistencije koja Tešića najviše opsedaju – pitanja otuđenosti, usamljenosti, i na kraju, slobode – čini mi se danas opsedaju svakog čoveka i postaju jedna od važnijih tema u svakodnevnom životu pojedinca.

 

Poznato je da je Stiv Tešić bio veliki obožavalac Semjuela Beketa i da su njegove drame vrlo „beketovski“ napisane. Taj tetar apsurda i danas je aktuelan. Gde se on ogleda u predstavi „Na otvorenom drumu“?

– Apsurd je u tome što nas uče da moramo da ubijemo čoveka u sebi da bismo postali „civilizovani ljudi“.

 

„Na otvorenom drumu“ govori o mehanizmu sistematskog iscrpljivanja kreativnog potencijala iz svakog pojedinca, o oslobađanju svesti od ideje da se čovek vidi kao suštinski slobodno biće, o izvrtanju smisla i zloupotrebi umetnosti u različite svrhe, o političkoj praksi koja se drži linije antropološkog pesimizma. Proizvod svega toga može biti samo tehnološki napredan čovek, ispražnjen od emocija, usamljeni robot ili, u verziji Done Haravej, kiborg organizam. Ako su naši kreativni potencijali isrpljeni, šta bi nam bila infuzija?

– Trenutni društveni sistem je u stanju ekonomskog raspadanja, što stvara uslove za njegovo rušenje i ustupanje mesta novom, svežem društvenom sistemu koji zadovoljava društvene i ljudske potrebe. Međutim, da bi se on zaista srušio, potrebno je da počne i idejno da se raspada. To vreme, čini mi, dolazi. Naši kreativni potencijali su iscrpljeni, zato što je sama ideja o ovom društvu iscrpljena. Kapitalističko društvo je iscrplo i svu naftu i samo sebe. Svaki put kada se u istoriji dešavalo da društveni sistem iscrpljuje, guši i gnječi društvo i njegov razvitak dolazila je ta „infuzija“ koja se zove revolucija, u ovom slučaju, u ovoj istorijskoj epohi, proleterska revolucija.

ZORANA ŠOKORAC – preuzeto sa Prva Srpska Televizija

Liked it? Take a second to support Ivo Kovačević on Patreon!

Ostavite komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.