Recimo, jedna takva protivurečnost tiče se kritike rehabilitacije ratnih zločinaca, posebno Janoša Tota, mađarskog ratnog zločinca koji je streljan 1945. godine od strane komunističke vlasti nakon oslobođenja Novoga Sada. Iako kritika kao takva nije nimalo sporna, ona postaje kontradiktorna u kontekstu političke ideologije za koju se SSP zalaže, a koja se zasniva na evropskim vrednostima i liberalnim postavkama. Ako SSP nisu upućeni, evropske vrednosti i zvanično podrazumevaju da su svi oblici totalitarnih režima zločinački, čime izjednačavaju žrtve nacizma i komunizma. To u suštini znači da lokalne vlasti koje su odlučile da Janoša Tota kao žrtvu totalitarnog režima smatraju “nevinom”, rade nešto što je u potpunosti u skladu sa evropskim vrednostima, a kritiku koju SSP upućuje iz svojih političkih pozicija čine potpuno promašenom ili pak razotkrivaju njihov pokušaj osvajanja političkih poena.

 

Potom, u više navrata se tokom izlaganja ističu te evro-vrednosti, pa će recimo u direktnu vezu dovesti Dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope koji iako se obeležavaju na isti dan nisu ni u kakvoj direktnoj vezi i predstavljaju jedan izuzetno loš pokušaj izjednačavanja evropskih vrednosti sa antifašizmom. Od izuzetne je važnosti da imamo na umu da je Dan Evrope u stvari obeležavanje nastanka Evropske Unije koja je osnovana na isti dan 5 godina nakon pobede nad fašizmom i jalov je pokušaj izjednačavanja važnosti ovih datuma i pokušaj političke mahinacije od strane buržujske oligarhije Evrope koja treba da nas navede na zaključak: “Evropa je pobedila fašizam”. (E, jeste, da ne kažem šta!)

 

U svom uzdizanju evropskih vrednosti, a “kritikovanju fašizma” dotakli su se i principa reda i zakona u kontekstu kritike (jer su fašisti opijeni tim principima), ali odbijaju da primete da se SSP kategorički zalaže za dodatno zavođenje reda i zakona u državi – to je faktički njihova glavna kritika trenutne vlasti. U isto vreme, EU kao njihova objektivna politička opcija sa decentralizovanim zavođenjem reda i zakona putem institucija pokazuje sve svoje “antifašističke” vrednosti kroz strogo kontrolisano, užasavajuće i ksenofobično antimigrantsko delovanje. EU kao tvorevina sa svim svojim “nadnacionalnim” i “antifašističkim” vrednostima nastala je pre svega pod pretekstom zaštite ekonomskih struktura Evrope, što je suštinski fašistička ideja koju su nacisti želeli da sprovedu. Uzdizanje desnice i antimigrantsko delovanje u EU radi “zaštite njihovih vrednosti” uopšte ne začuđuje kada se razumeju osnove nastanka te organizacije.

 

I za sada, još bih dodao kritiku na njihovo evrocentrično zapažanje da je fašizam nastao pre oko 100 godina. Ne da je fašizam nastao nekoliko stotina godina ranije, i to u evropskim kolonijama širom sveta, nego ovakve konstatacije u potpunosti razotkrivaju poziciju intelektualne opozicije u Srbiji i njihovu opijenost evropskim vrednostima. Ako lokalni fašisti i nacisti odbijaju da uvide ili pak minimalizuju greške sopstvene države, onda intelektualna opozicija odbija da uvidi još veće svetske greške, zločine i agresiju “evropskih vrednosti”, kao i centralizovane eksploatatorske ekonomske strukture koje su uspostavljene od strane Evrope i njenih doseljeničkih kolonija. Desničare to kategorički ni ne zanima, oni uviđaju samo “nepravdu nad njima samima” i žele da uzvrate istom merom kako bi samo njima bilo bolje. Odatle ta čuvena kontradiktornost “kako u Srbiji nacizam”.

 

Direktna opijenost vrednostima koja je izražena i kod jednih i drugih – fašista i samoproklamovanih antifašista – još jednom pokazuje da se radi samo o tome – različitim vrednostima, ali do kojih i jedni i drugi stižu na identičan način – kroz uspostavljanje reda i zakona i zaštitu neoliberalnih kapitalističkih struktura koje omogućavaju očuvanje i razvoj njihovih vrednosti, bilo desnih ili “levih” evropskih. Dovođenje u pitanje materijalno-ekonomske baze i realnih uzroka fašizma nije ni na vidiku.

 

Dakle, savet za sve, ako zaista želite da se bavite kritikom fašizma, a ne samo da se koristite ekskluzivnim pravom nad korišćenjem pojmom u cilju osvajanja političkih poena ili drugih interesa, preporučujem da počnete da “decentralizujete svoju evropsku svest” i posmatrate svet iz pozicije onih koji su na svojoj koži iskusili sve evropske vrednosti u poslednjih 500, a i više godina. Ovo je recimo jedan odličan korak u tom smeru: Adžamu Baraka: Fašizam je rođen u kolonijama, ne u Evropi. U suprotnom, bićete u poziciji da “kritikujete fašizam” kroz evropske suprematističke postavke, što je potpuni apsurd.