Autohtoni narodi iz celog sveta su se okupili da protestvuju protiv klimatskog kolonijalizma na COP26 klimatskom samitu u Glazgovu. Autohtone zajednice napadaju zapadni kolonijalizam kao glavnog uzročnika klimatskih promena jer su one direktan rezultat viševekovnog kolonijalizma koji je marginalizovao autohtone narode i uništio njihova staništa.¹

 

“COP je veliki biznis, zapravo se radi o nastavku kolonijalizma koji se ne brine o prirodi, već isključivo o eksploataciji i zarađivanju novca od naše zemlje i prirodnih resursa“, rekla je Ita Mendoza, 46, domorotkinja i branilac regiona Mikteka u Oaksaki u južnom Meksiku. “Kakve koristi donosi COP kada je više od hiljadu ljudi koji se bore da zaštite planetu ubijeno od 2015. godine?“ – aludirajući na 1.005 zaštitnika životne sredine i prava na zemljište koji su ubijeni od potpisivanja Pariskog sporazuma pre šest godina, a svaki treći ubijeni je bio domorodac.²

 

U 26 godina od kada je prvi Cop održan u Berlinu 1995. godine, međunarodne klimatske politike su uglavnom ignorisale ili kršile kulturna i teritorijalna prava autohtonih naroda – uprkos tome što su 2001. priznati kao formalna izborna konstituitivna jedinica i jedna od devet širokih tematskih klastera (koji takođe uključuju poslovne grupe, ekološke NVO, grupe žena i mladih i sindikate) kojima je dozvoljeno da posmatraju i lobiraju kod pregovarača.

 

Dogovor između bogatih zemalja na COP26 još uvek nije postignut i nema izgleda da će biti jer ga koče SAD i EU: “Dakle, donekle smo u ćorsokaku. SAD nisu voljne da daju novac za prilagođavanje klimatskim promenama i žele da to bude na čisto dobrovoljnoj osnovi“, rekao je ministar Gabona za šume i klimatske promene Li Vajt i dodao da EU podržava američki stav.³