Brisel je dao zeleno svetlo za EU da sagoreva više uglja u narednoj deceniji dok pokušava da prekine upotrebu ruskog gasa i nafte.
Ugalj je gorivo sa najviše največom emisijom ugljendioksida, ali Evropska komisija je rekla da će EU koristiti 5 odsto više nego što se ranije očekivalo u narednih pet do 10 godina dok pokušava da zameni uvoz ruske energije. Takođe bi se koristilo više nuklearne energije, rekao je visoki zvaničnik komisije, dok je EU otkrivala svoje planove da poboljša svoju energetsku infrastrukturu i da se manje oslanja na Moskvu.
Insistiranje EU da mora da prekine upotrebu ruske nafte i gasa je za EU jedna od najvećih posledica rata u Ukrajini. Brisel želi da eliminiše zavisnost od ruskih energenata do 2027. kako bi Moskvu lišio prihoda od energenata i da bi sebi dao više slobode i manevarskog prostora da deluje protiv Rusije.
Povećana upotreba uglja pokazuje kratkoročne posledice po toliko forsiranu i nametanu zelenu agendu EU. Upitan da li je plan REpoverEU kompatibilan sa „zelenim dogovorom“ EU za dekarbonizaciju privrede, Frans Timermans, komesar odgovoran za njegovu implementaciju, rekao je da „nemamo izbora“. Zvaničnici uprkos povećanju upotrebe „prljave energije“ insistiraju da će blok postići cilj smanjenja emisija za 55 odsto nivoa iz 1990. do 2030. godine.
Udeo uvoza gasa u EU koji je obezbedila Rusija već je pao sa 40 odsto prošle godine na 26 odsto, rekla je predsednica komisije Ursula fon der Lajen.
Kombinacija mera štednje, ogromne investicije u energiju vetra i sunca i kupovinu tečnog gasa iz drugih zemalja kao što su SAD pokušaće da eliminišu sve ruske isporuke do 2027, iako je to za sada malo verovatno.
Komisija je razbesnela „zelene predlažući“ prodaju 20 milijardi evra viškova dozvola za emisiju ugljenika, što bi omogućilo oslobađanje 250 miliona tona CO₂ u okviru šeme trgovanja emisijama gasova „zelene bašte“.
„Plan Komisije da ubrza prelazak EU na čista energetska rešenja kao što su energetska efikasnost, energija vetra i solarna energija je veoma dobrodošao“, rekla je Ester Asin, direktorka kancelarije za evropsku politiku WWF-a. „Ali finansiranje ovoga prodajom dozvola za zagađenje je pogrešno, kao i izgradnja više infrastrukture za fosilni gas ili oslanjanje na povećanu upotrebu biomase. To će samo produžiti našu zavisnost od uvoza fosilnih goriva i ugroziti klimatske ciljeve.
Novac od prodaje emisionih dozvola koristiće se će da ubedi Mađarsku da prihvati zabranu EU za uvoz ruskih energenata. Protivljenje Budimpešte je za sada odložilo poslednje sankcije EU protiv Rusije. Oko 2 milijarde evra pomoći EU je obezbedila Mađarskoj, Slovačkoj, Češkoj i drugim državama bez izlaza na more koje u potpunosti zavise od ruske nafte da pristupe alternativnim zalihama.1
Podsećamo, da je EU do skoro vodila aktivnu kampanju protiv Kine i kineskih investicija pod izgovorom da one zagađuju i da su one štetne po životnu životnu sredinu. Međutim Kina dosledno i realnim tempom sprovodi svoju „zelenu“ politiku dekarbonizacije industrije.
Više desetina kineskih energetskih projekata iskopavanja i korišćenja uglja za proizvodnju energije u inostranstvu otkazano je nakon prošlogodišnje zabrane finansiranja takvih postrojenja od strane kineske vlade. Planovi za izgradnju 67 termoelektrana na ugalj u više od deset zemalja su otkazani kada je predsednik Si Đinping najavio zabranu finansiranja “novih projekata” u septembru 2021. godine.2
Takođe već nekoliko godina Kina je vodeća zemlja u razvoju zelenih energija i od svih država sveta najbržim tempom povećava udeo održivih izvora energije u domaćoj potrošnji.3
https://www.ft.com/content/5d95b294-280f-4b38-9d23-70035e077392?fbclid=IwAR0OLKQncEbIH4NcM9f-1-LCdpbSoWpQR6fFVaF0dbtJh01Ua4wfKMNbC1A ↩
https://www.france24.com/en/live-news/20220422-china-axes-15-coal-plants-abroad-after-xi-pledge-but-loopholes-remain-study ↩
https://www.csis.org/east-green-chinas-global-leadership-renewable-energy ↩
Leave a Reply