Razotkrivena uloga Nemačke i bivših nacista u indonežanskom masakru komunista

Zapadna Nemačka ne samo da je podržala i finansirala indonezijski Suhartov režim u njegovom masakru nad levicom kasnih 1960-ih, već je rasporedila bivše naciste u Džakartu da ga nadgledaju i kordinišu progon komunista, otkriva novi dokument.

General Suharto je predvodio državni udar protiv levog predsednika Indonezije Ahmeda Sukarna 1965. godine sa projektom brisanja levice u zemlji, posebno njene moćne Komunističke partije, koja je tada bila treća po veličini na svetu sa pola miliona članova. Procenjuje se da je dva do tri miliona ljudi proizvoljno pogubljeno u narednih nekoliko godina, a dokumenti izloženi u novoj filmskoj emisiji Bon su bili na čelu snabdevanja oružjem i komunikacionom opremom za ubice.

Svaki ambasador Zapadne Nemačke u Indoneziji između 1952. i 1970. godine uspostavio je svoje karijere u nacističko doba pod Joahimom fon Ribentropom, pokazuje istraga. Hilmar Basler, koji je predstavljao Bon u Džakarti od 1968-70, bio je zadužen za nacističku propagandu širom istočne Azije tokom Drugog svetskog rata, dok je Verner Oto fon Henting, prvi zapadnonemački ambasador u Indoneziji, pomogao da se bivši muftija jerusalimski, saradnik nacista Mohamed Amin al-Huseini izvuče iz Berlina u aprilu 1945.

Zapadna Nemačka je nastavila da obezbeđuje oružje i sredstva režimu uprkos detaljnim saznanjima o masakrima. U izveštaju vojnog atašea u Džakarti, po imenu Mejer, u januaru 1965, uoči državnog udara, navodi se da je vojska uhapsila 1.400 radnika na plantažama „kao mera predostrožnosti i eksperimenta“ kako bi se procenila snaga reakcije Komunističke partije. Majer u izveštaju kaže da je „400 kasnije pušteno, a ostali sahranjeni“.

Drugi proučeni dokumenti Foreign Office-a pokazuju uputstva za prikrivanje nemačkog porekla pištolja upućenih indonežanskoj vojsci, kao i belešku iz 1966. u kojoj se navodi da bi odbijanje narudžbi za oružje iz nje „oslabilo snage koje želimo da podržimo i indirektno radimo u eliminisanju preostalih komunističkih elementa.”

Mnogi bivši nacisti preuzeli su visoke funkcije u Zapadnoj Nemačkoj, a najpoznatiji je Adolf Hojzinger, šef generalštaba Vermahta pod Hitlerom koji je postao šef NATO-a 1960-ih.¹