„Živeo predsednik Obama”

Prevod [članka iz] turskog nedeljnika „Yürüyuş” („Marš”), broj 442, 9. novembar 2014, stranice 9-12.

Nema izgovora koji bi opravdao saradnju sa imperijalizmom u Kobaneu. SAD su neprijatelj naroda! Kurdski narod se ne može osloboditi američkim oružjem! SAD ne mogu rešiti narodne probleme. One uništavaju i okupiraju zarad sopstvenih interesa!

Skorašnji događaji u Kobaneu su razjasnili ko je ko kada je u pitanju borba. Nema sredine između imperijalizma i naroda u borbi niti ima mesta za neutralnost.

Nema sumnje da se mora biti protiv imperijalizma i postupati sa tim u skladu. Nesumnjivo, tako stoje stvari sa gledišta marksizma-lenjinizma. To je stanovište marksista-lenjinista. Naravno, za one koji to nisu može postojati i postoji širok spektar gledišta. Ali konstatovati da postoje ne znači da su ispravna. Jedino je bitna stvarnost. Kriterij je ono što stvarnost jeste ili nije, odakle proističe i kako se opaža.

Opaža se da su u skorašnjem razvoju događaja FSA¹ i Barzanijeve Pešmerge došle kao podrška Kobaneu. Zapravo, PYD-YPG ih ne žele. Uprkos tome, nakon dugih diskusija i razgovora morali su da ih prihvate. Zašto? Šta to znači? Da li se karakter Barzanija i FSA promenio, da li se promenio način razmišljanja PYD-a te se složio sa ove dve snage i boriće se zajedno sa njima?

Dok se ovo odvija u Kobaneu na PYD-ovom frontu, AKP² počela je Kobane da naziva Ayn Al-Arabom i izjavljuje da je FSA tu prisutna jer je to sirijsko tlo. Da li je prisustvo FSA, AKP-ovog istomišljenika [u Kobaneu] slučajnost? Da li je prirodno ili čak neophodno da jedna FSA koju gaji AKP, bude u Kobaneu?

Ko kome pruža otpor u Kobaneu?

Pre nedelju dana tvrdilo se da će 1300 boraca FSA biti poslato u Kobane kao ispomoć. Kasnije je rečeno da će biti poslate snage Barzanijevih Pešmergi, te su te snage ušle u Kobane. Ispada da je 1300 boraca FSA zapravo manje od 400, a Pešmergi oko 150. Potom je rečeno da će se ove dve snage boriti rame uz rame sa snagama PYD-YPG. PYD je ranije izjavio da će oni komandovati, no potom je rečeno da će svaka snaga imati sopstvenu komandu. Konačno, postavlja se pitanje o karakteru ovih snaga i kakvom ratu teže.

Primerice, ko su FSA?

Neprestano čujemo njihovo ime kao naziv snaga koje su stvorene za borbu protiv Asadove vlade, ali za [čiji interes] se zapravo bore? Kako je FSA vodila rat do sada?

Kada je FSA iznikla, i mediji imperijalističkih zemalja i AKP-ovi mediji su ih predstavili kao snagu naklonjenu slobodi, koja će osloboditi sirijski narod. Kasnije je njihova struktura pokazala znake nestabilnosti, te je bilo jasno da ne napreduje protiv Asada. Sećate li se njihovih provokativnih akcija u Siriji? Da se prisetimo šta je usledilo nakon što su UN poslale inspekcijski tim da istraži optužbe imperijalista da je Asad upotrebio hemijsko oružje? U okolini Damaska i u drugim delovima Sirije, čiji je potpis bio na hemijskim i nehemijskim napadima čije su žrtve bila i deca?
Da li je FSA došao u Kobane da pomogne Kurdima? Nizar Al-Khatib, komandant brigade Slobodna zora, povezane sa FSA-om, rekao je sledeće: „Razlog zbog kojeg se mi borimo u Kobaneu nisu ni Kurdi ni Arapi. Razlog je to što je Kobane deo Sirije. Mi štitimo Sirijce u Kobaneu.”

Čiji su ratnici Barzanijeve Pešmerge?

Ko obučava i naoružava Barzanijeve Pešmerge? Kakve su izjave davane nakon što je objavljena fotografija Pešmerge sa američkim amblemom na uniformi? Da li je to slučajnost ili lična naklonost? Neki od medija su tvrdili da Pešmerge koje su otišle kao podrška Kobaneu imaju nemačko ili američko državljanstvo, te da su ih oni i obučili. Da li je to tačno? Da li ova situacija objašnjava amblem ovog vojnika? Zašto uniforme i obrazac ponašanja podsećaju na američke, da li je i to slučajnost? Šta to govori o antiterorističkim jedinicama koje su SAD obučavale u Turskoj, a imaju isti izgled [kao Pešmerge]?

Kada su Pešmerge prošle kroz Urfu, masa ih je pozdravljala i vikala im: „Biji Serok Obama”.³ Šta to znači? Kakvo je značenje aplauza Obami? Prošle nedelje je Ahmet Karaman, novinar „Ozgur politike”, lista kurdskih nacionalista, napisao „Hvala Americi”.

Šta znači zahvaliti Americi, glavnom neprijatelju naroda koji je pretvorio svet u jezero krvi? Kakvo mentalno stanje, kakav mentalitet je potreban da se predsedniku SAD kaže: „Biji Serok Obama”?

Džemil Bajik⁴ je u izjavi o „procesu rešenja” [kurdskog pitanja] sa Turskom, rekao: „Potrebna su vozila i posmatrači. Možemo prihvatiti Amerikance (kao posmatrače), a koliko vidimo to je ispravan pristup.” Potom je rekao: „Konačno se vode ozbiljni razgovori o skidanju PKK-a sa liste terorističkih grupa.” Šta to znači?

Ko vuče konce ovog procesa? SAD ne mogu da određuju sudbinu kurdskog naroda. Ako bi to bilo tako, „sudbina” Kurda ne bi bilo oslobođenje. Sve nade kurdskog nacionalističkog pokreta su vezane za imperijaliste.

Bajik kaže: „Mi verujemo da je ovaj rat pokazao (pravo) lice PKK-a.” On pokušava da izvrši pritisak na AKP uz podršku SAD. Bajik tvrdi da otpor ISIL-u dokazuje da su sila kojom imperijalisti mogu da raspolažu na Bliskom istoku.

Ko čini koaliciju protiv ISIL-a?

SAD su, pod svojim vođstvom, sastavile koaliciju za borbu protiv ISIL-a. Ova koalicija je sastavljena u avgustu i još uvek je na snazi. U koaliciji učestvuju i EU, Turska, spektar snaga od FSA sve do kolaboracionističkih arapskih država, od Barzanijevih snaga sve do PYD-PKK, koji tvrde da dižu revoluciju u Rodžavi.

Međutim, kakav je stvarni karakter ovih snaga pod okriljem borbe protiv ISIL-a? Sa jedne strane gotovo sve svetske imperijalističke sile, sa druge strane snage poput FSA, PYD, PKK, koje tvrde da se bore za slobodu. ISIL, protiv kojeg su se ove sile ujedinile, je nešto o čemu smo više puta pisali. Dok ISIL ima svoj osobni karakter, šta je u stvarnosti to što snage koje tvrde da se bore za narodno oslobođenje zbližava s imperijalistima?

Pogledamo li istoriju, kada su imperijalisti stavljali melem na rane naroda? Koje su narode imperijalisti i njihovi saradnici oslobodili? Da li je zaboravljeno šta su imperijalističke snage, pre svega SAD, učinile u Iraku? U ime oslobođenja Iraka, koji je bio rezultat imperijalističke najezde osim postavljanja kolaboracioniste poput Barzanija na čelo nečeg što liči na alternativni Izrael? Kojim interesima naroda je služilo to što je Barzani bio američki pas čuvar od prvih trenutaka rata?

Kako klasifikujemo iskustva naroda Sirije? Sa jedne strane tu je FSA, čiji je karakter igračke imperijalizma već dobro uspostavljen, sa druge strane tu je ono što se naziva ISIL-om, čudovište koje je stvorio imperijalizam. A tu je i PYD-PKK, snaga koja tvrdi da se bori za sopstveni narod i da diže „revoluciju” u regionu. Ko se bori protiv koga?

U situaciji koju će odrediti imperijalizam, a potom njom upravljati, iako je karakter ISIL-a jasan svima koji imaju oči, kojim interesima služi koalicija protiv njih? Ne ostvaruje li ova koalicija snove tipova kao što su Barzani, koji su uspostavili sopstvene vlade dok se narodu seku grkljani u Iraku? Ne znači li učestvovati u ovoj koaliciji imati potpuno interese kao i imperijalisti? Na kojoj osnovi se ostvaruje jedinstvo sa njima? Drugim rečima, da li je cilj uspostaviti kurdsku vlast u Siriji poput Barzanijeve u Iraku? Nova sila imperijalističkih kolaboracionista poput Izraela. Ne mogu li se reči Džemila Bajika: „Ako Kurdi ne učestvuju u njima, problemi na Bliskom istoku se ne mogu rešiti”, protumačiti kao spremnost da se imperijalistima ponudi još jedna odskočna daska?

Stati u redove imperijalističke armije ubica ne znači ništa drugo do biti vuk sopstvenom narodu!

„Ko sa đavolom tikve sadi, o glavu mu se razbiju”, biti u takvom skladu sa imperijalistima znači konačno razmišljati i postupati po njihovim interesima. To je obrazac klasične bliskoistočne politike: ponuditi drugima usluge da bi potom upao u zamku da budeš iskorišćen.

Prisetimo se šta je napisano u periodu kada su vršene akcije u Šengalu zajedno sa vojnim snagama SAD. Iznova mediji izveštavaju o odredima ubica iz SAD koje idu u Kobane. Tu su „Delta Force”, jedinica za brza dejstva vojske SAD, a tu je i „Blackwater”, plaćenička vojska, koji će se boriti rame uz rame sa FSA, Pešmergama i PYD-YPG. Takođe je poznato šta se dogodilo kada su SAD upotrebile ove jedinice u prošlosti. „Delta Force” se koristi za američke tajne vojne akcije. Što se organizacije „Blackwater” tiče, nije li promenila ime u Academi nakon što je prouzrokovala masakre civila u Iraku? Kako će ova armija ubica činiti deo oslobođenja kurdskog naroda, kako će ići u korist oslobođenju Kobanea? Po onome što je ova vojska ubica učinila u Iraku, da li je moguće da će se u Kobaneu ponašati drugačije? Kakav će to „otpor” biti sa svim tim snagama pod istim krovom? Pružajući „otpor” ISIL-u sa istim snagama koje su taj ISIL i stvorile? Nisu li imperijalisti ti koji će odrediti i voditi borbe u Kobaneu? Još bitnije od toga, kakvu će korist imati narod koji se bori rame uz rame sa ubicama? Još uvek je sveže sećanje u Iraku da su američke snage prosule krv naroda, da su ga mučile, pa kako mogu određene organizacije tvrditi da su narodni pokret ako su uz njih? Imaju li srama?

Oružje imperijalista, neprijatelja naroda, nikome ne može garantovati oslobođenje

Jeste, ima tuce pitanja, a biće ih i tuce još, a možda i stotine. Na sva se mora odgovoriti, ali ko će na njih dati odgovor? Kurdski malograđanski nacionalisti i njihovi sateliti moraju imati odgovor.

Ostavimo po strani interese kurdskog naroda i to što su na istoj poziciji sa imperijalistima; oni čak ne vode računa o masakru kurdskog naroda i o pomračenju njegove budućnosti. Politika pomirenja je postala politika kolaboracije.

„Verujemo da je rat pokazao (pravo) lice PKK-a”, govoreći ovo, Džemil Bajik je pokazao koliko je želeo zahvalnost imperijalista, a ovo „pravo lice” kolaboracije će biti izvor sramote i brige za kurdski narod. Šteta, jer biti uz ubice naroda, imati njegovu zahvalnost, biti skinut sa „liste terorista” jeste izvor sramote.

Imperijalisti nisu doneli nikakvu korist narodu. Istorijska i društvena stvarnost nam na to ukazuju bez prikrivanja. Pitanja koja smo postavili nalaze odgovore u stvarnosti. Ali i kurdski nacionalistički pokret i njihovi prirepci radije ne bi išli dalje od svojih snaga niti bi postavljali pitanja. Sanjaju o „revoluciji u Rodžavi” ali zatvaraju oči pred stvarnošću i osuđeni su da napreduju tragom imperijalizma.

Godinama je imperijalizam stvarao snove o „revoluciji”. „Narandžasta” revolucija, „plišana” revolucija i tako dalje u svetu punom „revolucija”. Svi smo videli šta je ostalo od „arapskog proleća” punog „demokratije”. Dok podupiru ove snove, imperijalisti su nastavili sa ostvarivanjem sopstvene politike. Oni koji imaju ovakve snove, a ne vide imperijalističku stvarnost u sopstvenoj politici, te ulaze u koaliciju sa imperijalizmom na temelju neprijateljstva sa ISIL-om, moraju da se sete da ako daju imperijalizmu prst, imperijalizam će im uzeti celu ruku.

Da li će se toga setiti? Ne verujemo, i zato ćemo to ponoviti. Istina je da će imperijalisti, koji ih naoružavaju i koji su uz njih, ostvariti korist a ne narod, pa ni kurdski narod, a to ostaje istina koliko god zatvarali oči pred njom. Uprkos tome, neophodno je zapitati se koji su zajednički interesi kurdskog nacionalističkog pokreta i njegovih satelita sa imperijalizmom. Ulazak u partnerstvo i kolaboraciju sa ubicama svakako je slepilo uzrokovano nacionalizmom. Ali ako postoji jedinstvo interesa koji proizlaze iz barzanijevskog mentaliteta i koji utiču na njihovo ponašanje, nije li to najopasniji scenario?

Zaključak

Ono šta se događa u Kobaneu je potpuno povezivanje sa imperijalizmom i njegovim saradnicima. „Biji Serok Obama” nema drugog značenja osim tog.
Dok AKP koristi FSA i Barzanijeve trupe da se suprotstavi bilo kom drugom kurdskom entitetu van njegove kontrole, imperijalizam traži način da pojača sopstvenu kontrolu u Kobaneu.
Koalicija protiv ISIL-a služi interesima imperijalizma. To je objektivna istina, šta god da se koristi kao izgovor.
Biti uz američku vojsku ubica je sramotna situacija sa gledišta naroda.
Oni koji idu putem imperijalista tvrdeći da garantuju oslobođenje sopstvenog naroda oružanom silom, prešli su sa tačke pomirenja na tačku kolaboracije, čak i ako ne žele da se suoče sa tom istinom.
Još jednom se obraćamo kurdskim nacionalistima i njihovim satelitima: okrenite lice narodima sveta. Usmerite svoje oružje u imperijaliste i njihove saradnike. Put kojim idete je put zaštite imperijalističkih interesa. Tim putem oslobođenje ne dolazi oružjem koje imperijalizam šalje u vidu „pomoći”. Oružje imperijalista je oružje za porobljavanje. Ovo je bilo i ostalo istorijska činjenica. Ne zavaravajte ni sebe ni narod snovima u kojima imperijalizam menja karakter.

Izvor: Anti-ImperialistFront.org