U nekoliko navrata smo izvestili o naprednim inicijativama u istanbulskom radničkim kvartovima poput narodne bašte, sportskog centra i sl. Ovog puta se radi o novom projektu samoposluge kao korak napred u socijalizam.

U čemu je razlika između jedne narodne i obične samoposluge? Narodna samoposluga prodaje uglavnom regionalne, domaće proizvode kojima se snabdeva direktno od proizvođača čime se uklanja posrednik. Narod ne samo što može da kupuje kvalitetne i zdrave prozivode po znatno nižim cenama već može na istom mestu i da ih plasira.

Naročita pažnja se posvećuje ženama: one ovde mogu prodati ono šta proizvedu kod kuće.

Podsetimo, isti kvart uspešno vodi projekat narodne bašte u kojoj se uzgajaju autohtone sorte voća i porvća radi obezbeđivanja jeftinih, kvalitetnih i zdravih namirnica lokalnom stanovništvu. Projekat samoposluge je nova inicijativa u istom pravcu, pravcu prekidanja lanca zavisnosti narodnih masa o proizvodima koji mu se nameću iz vana, a na štetu domaćih, naročito sitnih proizvođača; te o intresima krupnog kapitala i potrošačke kulture.

Kada govorimo o nametanju uzvoznih prozivoda, treba imati u vidu neokolonijalnu politiku Zapada, pre svega EU koja zemljama koje imaju želju da postanu članice, ali i samim članicama, nameću ekonomsku politiku uništavajući domaće proizvođače. Primeri za ovo su mnogobrojni: prisilno uvoženje krompira i svinjskih proizvoda u Srbiju uprkos viškovima, uništenje mlekarske industrije u Hrvatskoj, te privilegovanju krupnih i stranih igrača na prehrambenom tržištu. U ovakvoj situaciji, prednosti ekonomije i proizvodnje zasnovane na narodnoj inicijativi predstavljaju jedinu alternativu neokolonizaciji.