Pitanja današnjeg pokreta radničke klase u mnogim su aspektima istrošena pitanja, posebno za predstavnike nedavne prošlosti tog pokreta (tj. faze koja se istorijski upravo približila kraju). Ovo se pre svega odnosi na pitanja takozvanog frakcionalizma, cepanja i tako dalje. Često možemo čuti kako intelektualci iz pokreta radničke klase nervozno, grozničavo i gotovo histerično pozivaju da...
97 search results for: teorija
Kirgistan kroz perspektivu teorije zavisnosti
Sa ciljem da se proširi perspektiva analize zemalja bivšeg socijalističkog bloka, objavljujemo prevod teksta marksističkog kolektiva Kyrgsoc iz Biškeka u vezi sa položajem Kirgistana u svetskoj ekonomiji. Ekonomska karakteristika savremenog Kirgistana Logično bi bilo otpočeti analizu geoekonomskim karakteristikama. Kirgistan je planinska zemlja sa 90% površine na preko 1500 metara nadmorske visine, na prostoru dva velika...
Josip Broz Tito – Briga o kadrovima
Najdragoceniji kapital kojim raspolaže Komunistička partija jesu njezini kadrovi. Da bi Komunistička partija zaista mogla vršiti misiju koju joj je odredila istorija, ulogu avangarde radničke klase u borbi za njena prava, u borbi za bolju i sretniju budućnost svih ugnjetenih, u borbi za progres čovečanstva itd., ona mora u prvom redu posvetiti najveću pažnju svojim...
Arturo Giljen – Prepreke za akumulaciju kapitala u nerazvijenim zemljama
Analiza činilaca koji u jednoj nerazvijenoj privredi sprečavaju brz i racionalan rast proizvodnih snaga: granice rasta fonda akumulacije; transfer viška vrednosti iz „kolonija“ u metropolu; i neracionalno korišćenje viška vrednosti. Akumulacija kapitala i imperijalizam Glavni cilj ovog članka je da se iznesu neke odlike koje proces akumulacije kapitala dobija u nerazvijenim zemljama i okolnosti koje...
Alonso Agilar Monteverde – Marksizam i nerazvijenost
MARKSIZAM I NERAZVIJENOST1 I. Anahronični marksizam ili idilični kapitalizam? Kakav značaj ima marksizam za ekonomski zaostale zemlje? Često se tvrdi da Marksove ekonomske doktrine pripadaju jednom već dalekom i istorijski prevaziđenom vremenu i da zaostale zemlje, vek nakon objavljivanja prvog toma Kapitala, mogu da iskoriste malo ili gotovo ništa od marksističke teorije. Jedan meksički funkcioner...
Antonio Gramši – O književnoj kritici i metodologiji književnosti
Povratak De Sanktisu. Šta znači i šta bi trebala da znači Đentileova lozinka: „Vratimo se De Sanktisu?“1 Znači li to mehanički se „vratiti“ De Sanktisovim pojmovima o umetnosti i književnosti, ili pak znači zauzeti stav prema umetnosti i životu koji je sličan De Sanktisovim u njegovo doba? Odredivši taj stav kao „egzemplaran“, potrebno je ustanoviti:...
Franc Fanon – Od zločinačke impulsivnosti do narodnooslobodilačkog rata
Nije dovoljno boriti se samo za slobodu svog naroda. Potrebno je takođe neprestano, dok traje borba, tom narodu, a pre svega samome sebi, ponovno otkrivati dimenziju čoveka. Potrebno je vratiti se natrag u istoriju, obnoviti istoriju čoveka prokletog od ljudi i tako omogućiti susret vlastitog naroda s drugim ljudima. Zapravo, borac koji je angažovan u...
Imanuel Valerštajn – Savremeni svetski sistem kao kapitalistička svetska privreda
Svet u kom živimo, savremeni svetski sistem, korene svog porekla počinje da pušta u šesnaestom veku. Ovaj svetski sistem je tada bio smešten samo u jednom delu planete, primarno u oblastima Evrope i Amerike. Vremenom se proširio i na ostale delove i pokrio čitavu planetu. On je, i uvek je bio, svetska privreda. On je,...
Vera Vratuša Žunjić – Aktuelnost spora o odnosu činilaca tranzicije u kapitalističke društvene odnose
Tranzicija iz tradicionalnog u moderno društvo i kulturne vrednosti Da li doista autori koji koriste pojam „tranzicija“ u posebnom značenju prelaza od državno-planskog regulisanja privrede na tržišno regulisanje i od autoritarnog jednopartijskog sistema političkog upravljanja na višepartijski sistem parlamentarne demokratije u zemljama bivšeg „realnog socijalizma“, uglavnom stavljaju akcenat na odlučujući značaj evolutivne promene kulturno-idejnih i...
Jon-Hon Džan – O Samir Aminovoj strategiji „raskida“ i „socijalističke tranzicije“
Apstrakt Ovaj tekst ima za cilj da analizira Samir Aminov doprinos strategiji „raskida“ i „socijalističke tranzicije“. On analizira svetski kapitalistički sistem i tvrdi da je njegov proces akumulacije kapitala eksploatišući i uništiteljski za zemlje Trećeg sveta, koje zovemo periferijom. Svetski kapitalistički model je stvorio nerazvijenost i marginalizovanost na periferiji. Stoga, zemlje Trećeg sveta moraju da...