Zahvaljujući medijskom protagonizmu Grete Tunberg, donedavno ignorisani problem zagađenja životne sredine dospeo je u žižu javnosti, a ostali problemi kao da su pali u zapećak. Da li je ekološki problem zaista tako katastrofalan kako Greta tvrdi i da li je zaista pitanje ekologije važnije od svega ostalog? Problem uništenja životne sredine, protivno onome kako nam...
Saradnja Jug-Jug najbolji je način da zemlje u razvoju učvrste svoju ekonomsku nezavisnost i ostvare potpunu ekonomsku slobodu putem bliske ekonomske i tehničke saradnje. Tek kada postanu ekonomski nezavisne, zemlje u razvoju mogu da oslobode svoje narode od zaostalosti i siromaštva, gladi i bolesti – posledica imperijalističke kolonijalne vladavine; i da učvrste političku nezavisnost koju...
Kada se govori o nezaposlenosti u najrazvijenijim zemljama u svetu često se u našem društvu, sasvim neosnovano, spominju astronomske cifre. Ne možemo sa sigurnošću objasniti poreklo ovog trenda, pa je nejasno radi li se o laičkim pokušajima kritike kapitalizma ili prosto potrebi za utešnim izgovorima da “ni tamo ne cvetaju ruže”. Međutim, realnost je sasvim suprotna....
Generalno i u celini, marksisti ekonomisti nisu uspeli da reše očiglednu protivrečnost između pogoršanja odnosa razmene i zakona radne vrednosti koji, u okviru svojih fundamentalnih hipoteza, ne prihvata nejednakosti osim samo kao slučajne. Radnu vrednost bio je već modifikovao Marx teoremom o cenama proizvodnje, ali Marx, poznato je, nije imao vremena da ode dalje, kao...
Prvi oblik neekvivalentnosti: jednake stope viška vrednosti uz nejednake organske sastave Prethodno izlaganje ukazuje da je realna hipoteza koju nameravamo konačno da usvojimo u pogledu razmene na međunarodnom planu, naime da odsustvo konkurencije faktora rad dopušta različite stope viška vrednosti, dok konkurencija faktora kapital dovodi do tendencije izjednačenja profitnih stopa. Međutim, ostavimo za sada po...
Teorijska istraživanja u društvenim naukama rukovode se jednim od tri pristupa – apologetskom ideologijom, pozitivističkim empirizmom, ili bazičnom naukom. Njihovi zaključci, a takođe i njihov domet i kritička vrednost, zavise od epistemološkog statusa kategorija i pojmova koji se koriste. Postoje, dakle, tri široka teorijska pristupa pitanju međunarodne razmene (trgovine). Svaki od ovih pristupa odgovara jednom...
“Neophodno je da se ukaže da su potrošačka društva ona koja su fundamentalno odgovorna za ekstremno uništavanje životne sredine. Ona su nastala od bivših kolonijalnih sila i imperijalne politike koja izaziva zaostalost i siromaštvo ogromne većina čovečanstva. Sa samo 20 % svetske populacije, oni troše 2/3 metala i 3/4 energije koja se proizvodi u svetu. Oni truju mora i reke. Oni...