O. Slonovače i Gana zahtevaju od proizvođača čokolade veće prihode na plantažama kakaoa
Obala Slonovače i Gana, dva najveća svetska proizvođača kakaoa, naterali su pojedine kompanije da bolje plate poljoprivrednike i radnike na plantažama kakaoa, nakon što su im dali ultimatum ranije ovog meseca.
U zajedničkoj izjavi, nacionalna tela za upravljanje kakaom dve države, kao i Inicijativa za kakao Obale Slonovače-Gana (CIGCI), stvorena da garantuje minimalni prihod poljoprivrednicima, „ukazali su na napore koje ulažu neke kompanije i njihovu spremnost da zajedno pronađite rešenja za održivu proizvodnju kakaoa koja proizvođače stavlja na prvo mesto ove strategije.
Obala Slonovače i Gana su pre nekoliko nedelja zamerale proizvođačima čokolade što ne plaćaju razliku u prihodima, u vidu premije od 400 po toni, uvedenu 2019. kako bi se poljoprivrednicima obezbedilo da budu iole fer plaćeni.
Dali su proizvođačima čokolade rok do 20. novembra da ispuni svoje obaveze, preteći da će „zabraniti pristup plantažama radi „predviđanja useva“ i „obustaviti programe održivosti“.
Ovaj program, koji imaju za cilj borbu protiv krčenja šuma i dečijeg rada, treba da omogući da se njihova čokolada proizvodi održivo.
Ali u ponedeljak su zemlje proizvođači najavile nastavak razgovora i uspostavljanje „radne grupe stručnjaka“ koji će dati „preporuke do kraja prvog kvartala 2023. za pronalaženje održivih rešenja“.
Upitan na tu temu na konferenciji za novinare, premijer Obale Slonovače Patrik Ači se nadao da će biti pronađen “inteligentni kompromis”. „Jedno od rešenja je da preradimo 100% našeg kakaoa“ u Obali Slonovače, nastavio je. Trenutno se samo oko četvrtine kakaoa iz O. Slonovače prerađuje lokalno.
Kakao iz Obale Slonovače, koji čini 45% svetske proizvodnje, čini 14% BDP-a zemlje i hrani 24% stanovništva ove zemlje od oko 27 miliona ljudi.
Obala Slonovače se takođe smatra glavnom regionalnom destinacijom za trgovinu decom iz susednih zemalja kako bi radili na svojim usevima.
Mnoge farmerske porodice se i dalje suočavaju sa siromaštvom sa manje od jednog dolara dnevno zarade, što je situacija koja je jedan od faktora koji doprinose dečijem radu na farmama kakaoa.
Prema Matijasu Langeu, izvršnom direktoru Međunarodne inicijative za kakao (ICI), švajcarske fondacije koju je stvorila industrija čokolade za borbu protiv dečijeg rada, „učinjen je veliki napredak“.1
Ovakavim tvrdnjama teško je poverovati sa obzirom da i dalje preko 1.5 miliona dece u Obali Slonovače i Gani danas je primorano da radi u ovoj industriji, prema istraživanjima Univerziteta u Čikagu.
Korporacije koje dominiraju industrijom čokolade su još 2001. potpisale sporazum kojim su se obavezale da do 2005. isključe dečiji rad iz svojih lanaca proizvodnje, međutim do toga i dalje nije došlo.2
