Zbog čega se ljubimo

Da li ste se ikada zapitali zbog čega se ljubimo?

Neki evolucijski psiholozi smatraju da današnje ljubljenje potiče od prenosa hrane iz jednih u druga usta, kao što to čine ptice sa svojim bebama. Ovakav način hranjenja pruža bebi dodatno gvožđe, proteine, ugljene hidrate, cink… i još gomilu hranjivih sastojaka koji se ne nalaze u majčinom mleku. Pored toga, ovakav način hranjenja pokazuje veliki nivo poverenja i intimnosti.

Ptice nisu jedine životinje koje ovako hrane bebe. Mnogi primati čine isto, a ne tako davno, ovo je bila uobičajena pojava i kod ljudi. Majke su morale prvo sažvakati hranu, pa tek onda dati istu svom detetu.

Vaša pljuvačka, pored hranjivih sastojaka, sadrži i informacije o vama, kao što je na primer vaš nivo zdravlja. Zbog toga neki naučnici smatraju da je akt ljubljenja zapravo čin testiranja potencijalnog partnera.

Ljubljenje nam omogućava da saznamo informacije o partneru koje inače svesni um nikada ne bi mogao saznati. Na deo ove razmene informacija utiču feromoni, hemijski signali koje životinje koriste kao pomoć za slanje poruka.

Znamo da životinje koriste feromone kako bi upozorile druge životinje da su spremne za parenje, da se u blizini nalazi izvor hrane ili opasnost, a naučnici pretpostavljaju da feromoni igraju sličnu ulogu i kod ljudi.

Iako se u prošlosti smatralo da su organi za primanje i slanje poruka putem hemikalija kod ljudi poprilično neaktivni, nedavna istraživanja su ipak dokazala da je to daleko od istine. Mi komuniciramo putem hemije.

Prvu studiju koja pokazuje da hemijski signali igraju ulogu u privlačnosti sprovela je Claud Wedekind pre više od dekade. U studiji su žene mirisale majice koje su muškarci nosili i na osnovu mirisa birale partnera. Gotovo sve učesnice su izabrale onog partnera čiji je niz gena imunog sistema bio drugačiji od njihovog. Naučno je dokazano da će beba biti zdravija ako su ovi geni različiti, jer se oni preklapaju i čine imuni sistem jačim.

2007. godine, istraživači sa Univerziteta u Albany-ju sproveli su istraživanje na 1041 studentu i pronašli značajne razlike u načinu na koji muškarci i žene percipiraju ljubljenje. Uobičajeno je da u fazi udvaranja žene pridaju veću važnost ljubljenju, te da većina nikada neće pristati na seksualne odnose a da ‘ne okuse partnera’. No muškarci će ipak imati polni odnos bez ljubljenja, a takođe će imati odnos i sa nekim ko se ne ljubi baš najbolje.

Istraživači su otkrili da su uglavnom muškarci ti koji prvi započnu francuski poljubac, a pretpostavlja se da to čine jer pljuvačka sadrži testosteron, glavni muški spolni hormon. Istraživači takođe misle da muškarci preko informacija koje pljuvačka šalje mogu saznati razinu estrogena kod žena, ženskog spolnog hormona.

Ljubljenje nije praktično samo za biranje savršenog partnera, ono u nama budi i niz pozitivnih emocija i osećaja. To se dešava jer ljubljenje oslobađa niz hemikalija koje nam pomažu pri smanjenju stresa i povećanju socijalnog vezivanja. Istraživači sa Lafayette College-a su pažljivo posmatrali kako se nivo oksitocina, koji je vezan za privrženosti para, i kortizola, hormona stresa, menja nakon poljupca.

U istraživanju je zaključeno da su parovi u dugim vezama značajno smanjivali nivo stresa poljupcem (što duža veza, to se više smanjuje), te da je i samo držanje za ruke kod ovih parova menjalo hemijsku strukturu u mozgu i proizvodilo ‘pozitivne hemikalije’.

Gledajući količine oksitocina, istraživači su otkrili da se ovaj hormon povećava samo kod muškaraca. Naučnici pretpostavljaju da rezultati ne pokazuju značajno povećanje oksitocina kod žena – jer žene jednostavno trebaju više poljubaca da bi se vezale za muškarca, te da sterilna okolina u laboratoriji jednostavno nije pogodna za izazivanje osećaja privrženosti.

 

Helen Fišer, evolucijski biolog, postavlja tri vezana odgovora na pitanje Zašto se ljubimo?

Ona veruje da postoje tri glavna razloga za ljubljenje: Seksualni nagon, kojim vlada testosteron; zatim romantična ljubav, kojom vladala dopamin i drugi hormoni zbog kojih se osećamo dobro; i privrženost (vezivanje), što uključuje hemikalije poput oksitocina. Pljuvačka, koja se razmeni tokom poljupca sadrži koktel svih ovih hemikalija.

Ljubljenje je u ljudskim seksualnim vezama često, i u različitim se oblicima pojavljuje u verovatno svim društvima i kulturama.“, rekao je Rafael Wlodarski, student na Univerzitetu Oxford koji je radio na ovom istraživanju. „Ljubljenje se može videti i kod naših najbližih primata, šimpanza i bonobo majmuna, ali kod njih je to ponašanje manje intenzivno i pojavljuje se ređe. No, kod nas je takvo ponašanje vezano uz udvaranje, rašireno je i često, te prilično jedinstveno.

 

Činjenice:

Jedan francuski poljubac pomaže zubima, jer nam dodatna pljuvačka partnera dodatno čisti usta.

Ljubljenje sagoreva 2-3 kalorije po minuti.

Muškarac koji svako jutro poljubi svoju ženu,  prema jednom naučnom istraživanju živi pet godina duže.

Liked it? Take a second to support Ivo Kovačević on Patreon!

Ostavite komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.