Najstariji fragment Kurana pronađen u Britaniji

Foto: Univerzitet Birmingema

Ono što se veruje da je najstariji fragment Kurana na svetu, je pronađen na Univerzitetu u Birmingemu.

Rukopis muslimanskog svetog teksta pronađen je u biblioteci univerziteta i veruje se da potiče iz vremena života poslanika Muhameda, pre 1370 godina.

Radiokarbonska analiza smešta pergament na kome je tekst napisan na period između 568. i 645. godine – u vreme kada je živeo poslanik Muhamed.

Testovi koje je sproveo Univerzitet u Oksfordu dokazuju da je u pitanju najstariji tekst Kurana, sa 95% tačnosti.

Rukopisi se sastoji od delova sura [poglavlja] 18 do 20, koje su pisane u ranoj formi arapskog pisma poznatoj kao Hidžaz. Stranice su bile pogrešno sastavljene sa sličnim stranicama Kurana koje datiraju iz kasnijeg perioda, te se na ovaj rukopis nije obraćala tolika pažnja.

Delovi Kurana su deo Univerzitetske zbirke rukopisa Bliskog Istoka, iz istraživačke biblioteke u Kadburiju.

Suzan Voral, zadužena za specijalne zbirke na Univerzitetu u Birmingemu, rekla je: “radiokarbonska analiza je dala uzbudljiv rezultat, što značajno doprinosi našem razumevanju najstarijih pisanih primeraka Kurana. Oduševljeni smo što je takav važan istorijski dokument ovde u Birmingemu, kulturno najraznovrsnijem gradu u Velikoj Britaniji.”

Dr Muhamed Isa Valei, glavni kustos za persijske i turske rukopise u istraživačkoj biblioteci, opisao je otkriće fragmenata Kurana kao “vest koja će obradovati muslimanska srca”.

Smatra se da je poslanik Muhamed živeo od 570. do 632. godine, što znači da rukopis koji je pronađen datira vrlo verovatno iz perioda njegovog života, ili neposredno posle njegove smrti.

Poznato je da su delovi Kurana pisani tokom života poslanika, ali je tek nakon njegove smrti Kalif Abu Bakr formirao komisiju pod čiijom se kontrolom sabrao ceo Kuran. Nije poznato da li su pronađeni segmenti Kurana iz perioda poslanikovog života ili perioda neposredno nakon njegove smrti, ali nakon sprovedenih ispitivanja neki stručnjaci smatraju da se rukopisi mogu smestiti, sa određenim stepenom poverenja, na manje od dve decenije nakon poslanikove smrti.

S obzirom da je tekst pisan u ranoj formi Arapskog jezika – Hidžazu, stručnjaci su ustanovili da je tekst vrlo sličan Kuranu koji danas poznajemo, i da je doživeo mizernu ili nikakvu promenu u odnosu na Kuran kojim se služimo danas.

Pronađeni delovi su pisani na osušenoj životinjskoj koži, a doktor Valei je dodao: “Muslimanska zajednica nije bila dovoljno bogata da drži zalihe životinjske kože decenijama, i da tada proizvede kompletan Mušaf (zbirku), jer je za to bio potreban veliki broj životinja.

Rukopis će biti izložen u Barber institutu likovnih umetnosti Univerziteta u Birmingemu, od 2. do 25. oktobra.

Ostavite komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.