Pr­vi Afrikanci sti­gli su u Ul­cinj za­jed­no sa tur­sko-arap­skim po­mor­ci­ma 1571. go­di­ne, a po­sle za­u­zi­ma­nja gra­da od stra­ne Tu­ra­ka, u okolini Ulcinja se za stal­no na­sta­nju­je 400 ber­ber­skih, se­ver­no-afrič­kih po­ro­di­ca­. Turski po­mor­ci su neke od zarobljenih crnaca sa oba­la Afri­ke pro­da­va­li kao ro­bo­ve na tr­gu u Ul­ci­nju. Pa­pin mi­si­o­nar Ma­rin Đi­no 1696. go­di­ne oba­ve­šta­va Kon­gre­ga­ci­ju da se na ul­cinj­skom tr­gu na­la­zi oko 125 ro­bo­va. Robovi su pre­u­zi­ma­li prezimena porodica kod kojih bi služili, dok su oni koji su izdejstvovali slobodu preuzimali prezime Arap (kako su ih lokalni stanovnici nazivali). Ka­da je Ulcinj 1880. go­di­ne pri­po­jen Cr­noj Go­ri u nje­mu je ži­ve­lo osam­de­se­tak cr­na­ca. Već 1928. bi­lo ih je sa­mo pet. Na br­du Pi­nješ, iz­nad Ul­ci­nja, na­la­zi se po­lja­na zva­na Arap­sko po­lje. Tu su se sa­sta­ja­li ul­cinj­ski crn­ci i igra­li svo­je ri­tu­al­ne igre. Jedan od njih, izvesni Rizo Šurla, pridružio se NOB-u tokom Drugog svetskog rata, i ranjen je na Sremskom frontu.