Sovjetski aerodinamični putnički brodovi koji su koristili tehnologiju hidroglisera mogli su da postignu brzine i do 150 kilometara na sat tako što bi se podizao trup broda koji bi se potom oslanjao na hidrokrila, što im je omogućavalo da se smanji čeoni otpor.

Neki modeli su imali avionske turbine postavljene na obe strane, čime se objašnjava njihov nadimak: „rakete”.

Njihov glavni dizajner je Rostislav Aleksejev koji je takođe izumeo i dizajnirao prve ekranoplane na svetu. Tokom niza godina, napravljeno je mnogo različitih modela čiji su nazivi inspirisani sovjetskim svemirskim programom, poput: „Sputnjik”, „Kometa”, „Meteor”, itd.

Međutim, sa raspadom SSSR-a, prestala je i proizvodnja hidroglisera, nakon čega je i rad Aleksejeva postao poznat javnosti i stvorio mnogo interesovanja širom sveta. On se danas smatra ocem dizajna ekranoplana.

Plovila su povučena i ostavljena da trule na grobljima brodova. Neki su prodati Vijetnamu gde se hidrogliersi tipa Voškod koriste od 70ih godina na ruti između ostrva Kat Ba i grada Hai Fonga. Oni se i danas koriste i u drugim zemljama, a mi ih pamtimo sa Dunava i Jadrana.