Kopije detaljnih planova o saradnji EU i afričkih režima koje Zapad smatra “diktatorskim” i koje javno kritikuje zbog nedostatka demokratije, dospele su u ruke renomiranog političkog magazina New Statesman.¹

Cilj saradnje je da se spreči dolazak afričkih izbeglica u Evropu.

Nagoveštaj ove politike EU otkriven je od strane New Statesman-a još prošlog novembra,² a sada su i nemački časopis Der Spiegel i televizijski program Report Mainz saopštili detalje o sprovođenju tog plana.³,⁴

Der Spiegel otkriva da Nemačka predvodi ovaj “posao”, i da je Evropska komisija upozorila da “ni pod kojim okolnostima” javnost ne sme da sazna šta je rečeno tokom razgovora koji su održani 23. marta. Član osoblja Federike Mogerini, visokog predstavnika EU za spoljnu politiku, upozorio je da je reputacija Evrope u pitanju.

A o čemu je diskutovano na sastanku? Vodeće diplomate svih zemalja članica EU se se složile da će, pod vođstvom Nemačke, sarađivati sa onim državama koje nazivaju “diktaturama” širom Roga Afrike kako bi sprečile dotok izbeglica u Evropu.

U izveštaju se kaže da je EU u potpunosti svesna koliko je ova saradnja opasna, a odsečak pod nazivom “Rizici i pretpostavke” kaže: “Obezbeđivanje opreme i obuke ovim državnim organima (kao što su bezbednosne usluge ili granični menadžment) može biti preusmeren u represivne svrhe; moguće kritike od strane NVO i civilnog društva zbog saradnje sa represivnim vladama (naročito u Eritreji i Sudanu).”

Plan EU obuhvata finansijsku pomoć režimima 8 afričkih država od 45 miliona dolara godišnje, koja će biti isplaćena iz fonda za hitne slučajeve.

Naravno, ne radi se o privrednim injekcijama niti je Evropa zainteresovana da ojača ekonomije tih zemalja, poveća zaposlenost i standard života, već isključivo o pomoći koja je usmerena ka graničnom menadžmentu, i fizičkom sprečavanju masa da napuste matične zemlje.

Zanimljivo je da je Evropa, zajedno sa SAD, godinama marljivo radila na satanizaciji dotičnih režima, a za sudanskim predsednikom Omarom al-Baširom je raspisana poternica od strane Međunarodnog krivičnog suda zbog navodnih ratnih zločina.⁵

Istovremeno je i vlada Eritreje pod istragom UN-a za zločine protiv čovečnosti,⁶ Etiopija zbog navodnih zločina nad najvećom etničkom grupom Oromo,⁷, dok je egipatski predsednik Abdel Fatah al-Sisi došao na vlast vojnim pučem, i odgovoran je za masovna ubistva demonstranata u Kairu i Aleksandriji.⁸

Uprkos ovim teškim kršenjima ljudskih prava plan EU predviđa slanje novca, računara, skenera, kamera i automobila ovim državama, kao i obezbeđivanje obuke na 17 graničnih prelaza.

Eritrejske granične patrole imaju naređenje da “pucaju da ubiju” bilo koju osobu koja pokušava da pobegne preko granice, ali se EU sada ne poziva na ljudska prava, i uprkos ovom zakonu obećava finansijsku pomoć vladi Eritreje.

Sada imamo apsurdnu situaciju, gde Evropa direktno radi na sprečavanju ljudi da napuste zemlje koje smatra nebezbednim, i čije režime smatra represivnim, dok istovremeno finansira njihovu represiju.

EU je već preduzela slične mere u Tunisu,⁹ i Turskoj,¹⁰ pa kada saberete sve cifre koje Evropa troši na sprečavanje izbeglica da kroče u Evropu, postaće vam jasno koliko je EU zapravo ozbiljna u svojim namerama da zaštiti svoje carstvo akumulacije kapitala od bilo kakve “opasnosti”.

Kopije dokumenata do kojih je New Statesman došao, iako označene sa “Strogo poverljivo” i uprkos insistiranju na tajnosti zarad “reputacije Evrope”, neće se odraziti na promenu politike EU prema izbeglicama, niti na reputaciju Evrope – koja je samo mit, jer ostatak čovečanstva jasno vidi pet vekova evropske hegomonije kao kontinuirani pakao.

Migracije stanovništva Trećeg sveta su prirodna posledica globalne polarizacija na šačicu razvijenih, bogatih, zapadnih zemalja i ostatak eksploatisanog i ugnjetenog čovečanstva, a rad na njihovom nasilnom sprečavanju ne može biti dugoročno plodonosan.

Ono što je sigurno je da interne evropske kritike ovog plana i programa EU neće biti, iz prostog razloga što su liberalna rasistička ideologija i pogled na svet normalizovani, i na taj način neprepoznatljivi od strane većine.

Ta ideološka sila, ugrađena u kulturi i kolektivnoj svesti zapadnog projekta, koja podrazumeva devaluaciju neevropskog života i kulture, postala je oblik psihopatologije, i odražava se na sposobnost većine da shvate realnost neodrživosti i početka kraja načina funkcionisanja globalne ekonomije i privilegija zapadnog čoveka.

 

---

1.  http://www.newstatesman.com/world/europe/2016/05/europe-s-secret-deal-africa-s-dictators  ↩

2. http://www.newstatesman.com/world/europe/2015/11/latest-deal-migration-europe-wooing-africa-s-dictators  ↩

3.  http://www.spiegel.de/international/world/eu-to-work-with-despot-in-sudan-to-keep-refugees-out-a-1092328.html  ↩

4.  https://www.tagesschau.de/multimedia/video/video-183351.html  ↩

5.  https://www.icc-cpi.int/darfur/albashir  ↩

6. http://www.ohchr.org/EN/HRBodies/HRC/CoIEritrea/Pages/commissioninquiryonhrinEritrea.aspx  ↩

7. https://www.hrw.org/news/2016/02/21/ethiopia-no-let-crackdown-protests  ↩

8.  https://www.hrw.org/news/2015/06/08/egypt-year-abuses-under-al-sisi  ↩

9.  http://www.princip.info/2016/05/15/maske-padaju-sad-priznale-prisustvo-trupa-u-libiji/  ↩

10.  http://www.theguardian.com/world/2016/mar/18/eu-strikes-deal-with-turkey-to-send-back-refugees-from-greece  ↩