U svetu multinacionalnih medija i manipulacija, postajemo opčinjeni iluzijom kako je globalna imperija u liku SAD, nezaobilazni i predodređeni „anđeo“ –  čuvar mira, koji izgara od želje da pomaže drugima. Takva uloga SAD-a pretvorena je u svojevrstan međunarodni i politički aksiom. Istina, dešava se da neki sumnjičavi prema takvoj ulozi  svetskog misionara plemenitosti, nateraju svojim postupcima ovu globalnu imperiju da povremeno bude surova u uveravanju i disciplinovanju nepoverljivih i neposlušnih.

Usled takvih iluzija, ceo svet kao i domaća javnost, nisu u stanju, nije im dopušteno ili ne smeju da prepoznaju kako svi prilažu danak globalnoj imperiji, te da se u praksi odvija posve suprotan proces u odnosu na servirane iluzije i formiranu predstavu o američkom humanizmu i demokratiji. Do tih saznanja, kako svet plaća globu globalnoj imperiji, ne dolazi se preko medijski oblikovanih priča, preko izlobiranih rezolucija i deklaracija tobožnjih međunarodnih institucija (UN, EU, NATO, MMF), preko oficijalnih stavova korumpiranih i marionetskih vlada sa svojevrsnim statusom kvinslinških vlada, preko naručenih i dirigovanih istraživanja, preko definicija kvazi-intelektualne elite i tzv. NVO – sektora oslonjenog na bogate jasle američkog budžeta. Do tih saznanja se dolazi prostom metodologijom sagledavanja stvarnog života, iskustva ili prakse. Ako se temeljno i sa ozbiljnošću nepristrasnog istraživanja analiziraju obrazloženja i rezultati američkih „mirovnih“ intervencija u svetu, videće se neodrživa protivurečnost i nepopravljive posledice uništavanja i razaranja, sa konačnim ciljem – profit i samo profit! Sa prilično izvesnom preciznošću moguće je izvesti egzaktnu kalkulaciju troškova i dobiti po osnovu raznih „humanitarnih“  intervencija.

Takve („humanitarne i mirovne“) intervencije su u funkciji širenja baze za dugoročnu kontrolu i sticanje dobiti, dok se finansijskim malverzacijama, spekulativnim novcem, zelenaškim biznisom, upravljanjem berzama i monopolom nad trgovinom strateškim resursima, obezbeđuje redovni harač za američku potrošačku raskalašnost. Nema zemlje, naroda, kompanije, niti pojedinca u svetu koji nije deo tog lanca za ceđenje novca, rada ili sirovina u korist globalne imperije, kao što ne postoji niko u svetu koji nije postao njihov dužnik. Onaj ko pokuša da se reši takvog statusa, može očekivati izolaciju i potpuni slom.

I sve je to legalizovano kroz rad velikih američkih ili multinacionalnih banaka. Poslovi koji se tiču izazivanja i vođenja ratova, kao i kontrole tokova informacija u isključivoj su zoni američke kontrole i uticaja. Deo analitičara aktuelne svetske ekonomske krize, na bazi stanja ukupnog američkog duga, koji se meri desetinama triliona dolara (što je lakše napisati slovima nego ciframa), pada industrijske proizvodnje, rasta nezaposlenosti, odsustva realne monetarne podloge i dr. skloni su da izvedu zaključak o katastrofalnoj monetarnoj perspektivi Amerike. Za razliku od takvih analitičara i eksperata, ja se usuđujem to nazvati strašnom glupošću. Ono što ne žele ili ne smeju da razgrnu, jeste upravo zona spekulativnog kapitala koja je oslonac i tajna američke snage i ekonomije. Osim toga, Amerika ima nesporno najjaču vojnu silu u svetu, što je i najjači adut sveukupne snage pa i ekonomske. U beskonačnoj igri brojki, zaduženja i stvaranja vrednosti kojih nema, Amerika sa svojom monetom nema premca. Kao rezervno i dopunsko rešenje, uvek postoji izazivanje, održavanje, kontrola i vođenje rata, što joj sa pozicija najmoćnije vojne sile i uloge u NATO alijansi, uz medijsku kontrolu ne predsavlja poseban problem. A najprofitabilniji posao je rat i svaka krizna situacija gde se ekonomske vrednosti menjaju preko noći.

Postoje i respektabilne zemlje koje su na bazi svoje, pre svega ekonomske snage, izborile američku naklonost sa ulogom produžene ruke kontrolora, poput Nemačke čija je superdominacija u Evropskoj uniji prepoznatljiva kao i nemačko disciplinovanje cele Evrope. Takvom ulogom je obezbedila kvalifikacije kojima joj se danas sve češće pridaje značenje kao „Četvrtom rajhu“. Sprovodeći nedavno skromnu anketu u svom neposrednom okruženju o poreklu citata – „Treba da se borimo da oslobodimo svet, da uklonimo granice i rasne barijere, da bi zauvek iskorenili zavist, mržnju i netoleranciju“, većina anketiranih je ponudila objašnjenje ili pretpostavku kako se odnosi na nekog od poslednjih američkih predsednika ili čak lidera EU. Usuđujem se, sa priličnom sigurnošću tvrditi da bih sličan odgovor dobio anketiranjem u bilo kojoj zemlji sveta. Po sredi je jedan, prilično prepoznatljiv citat ozloglašenog Adolfa Hitlera iz njegovog dela „Mein Kampf“. Međutim, Američkim predsednicima je sve dopušteno!?

Ono što danas očigledno brine stratege širenja globalne imperije, jeste domaća, američka javnost, naročito svet mladih, kojima se ne mogu u nedogled servirati obmane i providna obrazloženja. Ma koliko najmoćnija zemlja koristila i zloupotrebljavala globalne medije u funkciji porobljavanja sveta, ista ta „batina“ globalne imperije, ukazuje i na svoj „drugi kraj“. Druga strana batine, zapravo jeste lice neumoljive istine, koja danas spontano u mnoštvu informacija plovi raznim globalnim društvenim mrežama, neretko obogaćena šarolikim duhom narodnih tradicionalnih i kulturnih vrednosti. Nije realno očekivati da svemoć i sila učini celu domaću javnost pijanom i da skrivaju tajnu laži svoje vladajuće oligarhije! Nije realno, očekivati da će medijska manipulacija okameniti onu buntovničku narav i kritički duh svakog pojedinca i grupe! Nije realno da sa rađanjem laži umre svaka istina i svaki uzdah slobode!

Upravo, usled straha od otpora američkih građana predstojećim akcijama porobljavanja, straha od mogućeg proloma istine u domaćoj javnosti, 31. decembra 2012. g. stupio je na snagu Zakon o ovlašćenjima vojske u vanrednim situacijama – The National Defense Authorization Act (NDAA). Taj Zakon, pored brojnih ovlašćenja predsednika na zaštiti „nacionalnih interesa“, daje i pravo da svaku osobu, ne policija već vojska, identifikuje kao teroristu, da bude uhapšena, privedena, da se izmisli krivica, neometano pravo da muče, da pošalju u neki od tajnih zatvora kojima rapolažu širom sveta, čak i da ubiju, bez prava habeas corpus. Nije po sredi puka preventiva, već ozbiljan oblik gaženja slobode i prava, koje je Amerika godinama silom uterivala širom sveta. Američka opsesija demokratijom traje samo kao pokriće za vlastito nasilje širom sveta. Otuda i potiče neznanje i zabluda o poreklu onog napred pomenutog citata.

 

Autor: Ratko Krsmanović