Vanredno stanje u Turskoj kao posledica slabljenja državnog aparata?

635602049841200417-Turkey-Syria-WeigPredsednik Turske, Redžep Tajip Erdoan, objavio je juče tromesečno vanredno stanje u zemlju pod izgovorom borbe protiv terorizma i hapšenjem zaverenika umešanih u neuspeli vojni puč. Prema tvrdnjama turskih vlasti, iza puča se nalazi islamistički pokret Fetulaha Gulena, poznat pod imenom Hizmet (tur. služba), te se sprovode masovna hapšenja pod otpužbom pripadnosti ovom pokretu.

„Nikada nismo pravili kompromise po pitanju demokratije. Nikada ih nećemo ni praviti”, rekao je Erdoan na konferenciji u Ankari, a prenosi teleSUR.1

Šta tačno podrazumeva vanredno stanje po turskom zakonu?

  1. Zabrana izlaska na ulicu ili ograničenje kretanja.
  2. Zabrana okupljanja na određenim mestima i/ili vremenskim periodima.
  3. Pretres osoba i vozila, kao i konfiskaciju nedozvoljene svojine.
  4. Stanovnici zona u kojima je na snazi vanredno stanje će morati obavezno nose biometričku ličnu kartu za izlazak van zone.
  5. Zabrana štampanja i distribucije novina, časopisa, knjiga i konfiskacija odštampanih primeraka.
  6. Kontrola i zabrana audio-video materijala i medija.
  7. Kontrola pozorišnih predstava i filmskih projekcija, ako je potrebno i njihovo sprečavanje.
  8. Zabrana nošenja registrovanog oružja i municije.
  9. Zabrana ulaska u zone u kojima je na snazi vanredno stanje za osobe čiji stavovi remete javni red i bezbednost, zabarana izlaska kao i zabrana boravka.
  10. Zabrana ili odlaganje okupljanja i demonstracija na otvorenim i zatvorenim mestima u zavisnosti od dozvole ili stavljanje u pritvor i razbijanje svakog skupa ili demonstracija koji nemaju dozvolu za određeno mesto i vreme.
  11. Zabrana aktivnosti udruženja.
  12. Policija i ostale naoružane službe mogu da otvore paljbu bez oklevanja na demonstracije ili akcije.
  13. Poslodavci neće moći da otpuste radnike zbog radničkih zahteva, nepoštovanja regulacija moralnih i etičkog ponašanja, zdravstvenih normi, normalnog penzionisanja.
  14. Oni koji se protive merama vlasti, ne slušaju naređenja dobiće kaznu zatvora od jednog do šest meseci.2

Ova mera se može dovesti u vezu sa slabljenjem represivnog aparata države usled čistki nakon pokušaja puča. Prema brojevima koji su daleko od konačnih, uhapšeno je preko 6,000 pripadnika vojske, 9,000 pripadnika policije je otpušteno, 3,000 sudija suspendovano, 250 članova osoblja premijera Binali Jildirima, kao i 1,500 službenika Ministarstva finansija.3 Procenjuje se da je ukupno 50,000 ljudi pogođeno raznim oblicima čistki, a među njima je i 15,000 obrazovnog kadra i svi dekani fakulteta.

Čistka ovakvih razmera dovodi u pitanje kako efikasnost službi zaduženih za održavanje javnog reda, za održanje vojne intervencije u turskom Kurdistanu i sposobnosti za suzbijanje terorističkih napada, kao i efikasnost već preopterećenog sudskog sistema koji nije u mogućnosti da na vreme obradi ni ogroman broj slučajeva pre pokušaja puča. Sa znatno oslabljenim sigurnosnim aparatom eskalacija nasilja je u punom jeku: manjinski i revolucionarni kvartovi se nalaze na udaru fašističkih bandi, PKK koristi situaciju da pojača napade na tursku vojsku, itd.

Nestabilna politička i bezbednosna situacija dovodi u pitanje zdravlje ekonomije naročito nakon što je turistički sektor ostao teško pogođen usled opasnosti od terorističkih napada. Vrednost valute opada, a građani smanjuju potrošnju i prebacuju se na štednju što znatno usporava ekonomski rat.4 Zbog ovih problema, Moody is S&P su smanjili kreditni rejting Turske, a to je doprinelo negativnom uticaju na strane investitore. Erdoan se nije libio da uputi pretnju agencijama za rejting govoreći da „se ne petljaju sa Turskom”. On je saopštio da će ekonomske mere biti sprovedene neometano.5

Suočena sa ovakvim problemima, može se očekivati da će Turska biti prisiljena da posegne za različitim oblicima represije da bi bila u stanju da održi trenutni politički, društveni i ekonomski poredak, budući da ga ne može garantovati osakaćenim policijskim, vojnim i sudskim resursima koje ima na raspolaganju.

Prva mera u tome je bila mobilizacija podrške mahom iz redova fašista i reakcionarnih islamista u vidu „podrške demokratiji”. Ove, sve samo ne demokratske snage, nakon linčovanja vojnika krenuli su u napad na siromašne kvartove u kojima je većinsko stanovništvo kurdskog porekla ili alevitske veroispovesti. Linčovanja i napadni na civile se sprovode uz podršku i zaštitu policije, kao što je to slučaj u kvartu Gazi u Istanbulu.

Druga mera je uvođenje vanrednog stanja koje ukida ili ograničava građanska i ljudska prava na teritoriji cele Turske. Iako ova mera neće imati naročitog uticaja na siromašne kvartove kojima upravljaju revolucionari ili pak zone u kojima su aktivni kurdski militanti (s obzirom na to da se mere iz vanrednog stanja u tim zonama sprovode svakodnevno u proteklih nekoliko decenija, uključujući vojnu intervenciju, vansudske egzekucije, racije i t sl.), zasigurno će imati negativan uticaj na delove stanovništva koji su uživali relativnu slobodnu kretanja i delovanja.

Ovde se možemo pozvati na pouke iz istorije Turske i utvrditi da su veze između države i kriminalnih elemenata dobro dokumentovani. Turska država je obilato koristila usluge mafije i fašističke organizacije Sivih vukova za različite vidove fizičkog razračunavanja sa protivnicima leve orijentacije. Najpoznatiji slučaj je skandal u Susurluku nakon kojeg je utvrđen niz zločina pod okriljem države, a izvršioci su bili kontra-gerila6 , Sivi vukovi, mafija i policijski timovi za specijalne operacije.7

Nije potrebno ići u daleku 1995. da bismo se uverili u postojanje ove prakse. Dovoljno je baciti pogled na:

  • jul 2015. kada je u sopstvenoj kući ubijena nenaoružana pripadnica Narodnog fronta Gunaj Ozarslan;
  • oktobar 2015. kada je naočigled oca, majke i brata ubijena Dilek Doan tokom policijske racije na kvart Armutlu u Istanbulu;
  • decembar 2015., tri militantkinje ESP-a su ubijene tokom policijske racije;
  • februar 2016. godine, kada je ubijen Jilmaz Oztuk, itd.

Svakako je dovoljno pogledati i na vojnu intervenciju u turskom Kurdistanu u proteklih godinu dana koja je nekoliko kurdskih gradova sravnila sa zemljom.

Dakle, iako je puč neuspeo, tursko društvo je do temelja uzdrmano, a i sami temelji Ataturkove sekularne republike su na tankom ledu. Ko je do sada gajio iluziju o demokratiji u Turskoj, pa makar i u buržoaskom smislu, brzo će se uveriti u njenu demagogiju i propagandu. Turskoj tek sledi period drušvenog sukoba koji vrlo lako može izbeći kontroli. Pitanje je samo kako će se postaviti i reagovati slojevi koji su do sada bili pasivni posmatrači.

Za tursku revolucionarnu levicu ovakvo stanje ne čini bilo kakvu kvalitavinu promenu, a, po njihovim rečima, ostatak turskog društva će se suočiti sa problemima sa kojima se siromašni, marginalizovani, ali i radikalizovani slojevi suočavaju decenijama unazad. Svakako da će se produbiti jaz u društvu između AKP-ovih rakcionarnih islamista i fašista sa jedne strane, i sekularnih  i liberalnih slojeva sa druge strane. U zavisnosti od oštrine sukoba i njegove dinamike, otvaraju se vrata za novi puč, ali i za građanski rat.

Liked it? Take a second to support Stefan Martinović on Patreon!


  1. http://www.telesurtv.net/english/news/Turkey-Erdogan-Declares-State-of-Emergency-for-3-Months-20160720-0025.html 

  2. http://www.sosyalmanset.com/turkiyenin-kilitlendigi-ohal-nedir-3372h.htm 

  3. http://www.pri.org/stories/2016-07-19/over-50000-people-reportedly-arrested-or-fired-turkeys-coup-attempt 

  4. http://www.news.com.au/finance/business/breaking-news/turkeys-economy-faces-postcoup-problems/news-story/65e5dc9ecefeedc9a9a88d310394843c 

  5. https://www.bloomberg.com/news/articles/2016-07-20/s-p-cuts-turkey-credit-rating-citing-more-political-uncertainty 

  6. Turski ogranak Operacije gladio. 

  7. https://en.wikipedia.org/wiki/Susurluk_scandal 

Ostavite komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.