Kako SAD promovišu rasizam i ksenofobiju u Srbiji

Kako važimo za jedini antiimperijalistički portal u Srbiji, pojedini čitaoci su nam se obratili ukazujući nam na još jednu u nizu fašističkih stranica društvene mreže Fejsbuk, pomoću koje se promovišu imperijalističke „vrednosti“, raspiruje mržnja i poziva na linč migranata.¹ Čitaoci su se požalili da Fejsbuk nije uvažio njihove pozive na zabranu ove stranice, odgovarajući im da grupa ni po kom osnovu ne krši zakone ove društvene mreže, nakon čega je zahtevano od naše redakcije da „pročačka“ o čemu se radi. Ovaj poziv smo razumeli kao sasvim logičan potez nakon što pojedinci shvate da je žaliti se imperijalistima na imperijalizam potpuno suludo, baš kao kada biste se žalili na mizerne uslove rada ili otkaz od strane jednog kapitaliste drugom kapitalisti.

Politički korektan izraz za fašizam danas je „desničarski ekstremizam“, a statistike ukazuju da je njegov porast na društvenim mrežama u poslednje četiri godine neverovatnih 600%.² Ono što je još zanimljivije je da društvena mreža Fejsbuk, ne samo da toleriše promovisanje „govora mržnje“, nego ga i štiti, i pored tužbi grupa građana i krivične istrage protiv nekih od šefova ove mreže zbog odbijanja da uklone fašistički sadržaj sa ove platforme.³ Ako uzmemo u obzir da je preko 360.000 profila na društvenim mrežama koji se smatraju simpatizerima Islamske države uklonjeno za godinu dana,⁴ dok se istovremeno „desničarski ekstremizam“ štiti od strane najvišeg nivoa njihovih administracija a fašističke organizacije od strane najviših nivoa vlasti,⁵ sasvim je logično da se zapitamo kako to „ekstremna desnica“ služi svrsi.

Fašizam, kao oblik kapitalizma, korišćen je neretko u 20. veku od strane vladajućih elita u svrhu odbrane kapitala od mogućih i izvesnih političkih gibanja usmerenih ka rušenju postojećeg poretka. Danas imamo vrlo sličnu situaciju, iako bez imanentne pretnje od socijalizma. Visok životni standard u zemljama Zapada uveliko ovisi o ekstraprofitima (organizovanoj pljački svetske periferije) koje imperijalizam obezbeđuje strukturalnim i vojnim putem, a koji se kasnije distribuiraju (doduše nejednako) širim društvenim slojevima.⁶ Manje imigracije znači više cene rada i relativni klasni mir, više imigracije niže cene rada, porast nezaposlenosti i socijalne nemire. Sada imamo zanimljivu situaciju gde čak i renomirani zapadni listovi koji važe za levičarske uviđaju ovu formulu, pa tako britanski Gardijan vrlo nedvosmisleno piše: „Hoćemo li otvorene granice ili više cene rada – odlučite se“.⁷ Radnici imperijalističkih zemalja izjasnili su se po ovom pitanju glasajući za Trampa i Bregzit, a sada vidimo i porast popularnosti nemačke Pegide i francuskog Nacionalnog fronta.

U skladu sa tim, SAD i Evropa preduzimaju mere „zaštite“ kakve nisu viđene u istoriji čovečanstva, podižući zidove oko svog plena i angažujući NATO mornaricu na Mediteranu, dok pretnja po bogatstvo i životni standard postepeno ujedinjuje liberale i nacionaliste po pitanju migranata. Uzroci ove politike prvenstveno su ekonomski, dok su vidne manifestacije poput rasizma i ksenofobije oruđa kojima se iz centara moći diktira političko raspoloženje u svrhu odbrane ove pljačkaške strukture.

Tako, ako pogledamo pomenutu Fejsbuk stranicu koja je trn u oku mnogima u Srbiji, uočićemo da, shodno svemu što smo napisali, administrator ove stranice javno i otvoreno priznaje da živi i radi u SAD (jeste komično što imigrant vodi stranicu pod nazivom „Anti-imigracija“, ali svi znamo koliki su intelektualni dometi desničara pa ova činjenica ostaje neprimećena). Američke „vrednosti“, američka politika, i „sloboda govora“ se veličaju i poziva se na Ustav SAD. Nacionalisti i liberali javno proklamuju „zajedništvo“ po ovom pitanju i izražavaju spremnost na saradnju.⁸ Istovremeno se u komentarima migrantima preti ubistvima, prebijanjem i proterivanjem, i sve to uz zaštitu od strane ove društvene mreže, jer kako piše u opisu ove stranice: „Radimo u skladu sa zakonom i pravilima Fejsbuka“.

Međutim, plasiranje ovakvih ideja na srpsko političko tržište naši američki „prijatelji“ nisu ostvarili bez poteškoća. Lako je širiti rasizam i ksenofobiju gde postoji objektivan ekonomski interes za takvu politiku, ali kako to ostvariti u Srbiji? Srbija je neokolonijalna zemlja pod vojnom i ekonomskom okupacijom istog tog Zapada koji bi, prema njima, trebalo da zaštiti od izbeglica. Sem toga, migranti nisu pretnja po mizerni standard života srpskog radnika jer, em što im Srbija nije finalna destinacija, em što bi po srpskoj ceni rada retko ko pristao da radi, a najmanje onaj koji je prešao hiljade kilometara u potrazi za boljim životom. Uz sve to, dodajmo i da je narod u Srbiji u velikoj meri solidaran sa žrtvama imperijalističkih agresija, jer je i sam bio pod udarom njihovih bombi i ekonomskih sankcija.

Ovaj problem Zapad rešava na dva načina. Prvi je antiimigrantska propaganda preko buržoaskih medija u Srbiji, koji su većinski finansirani od strane Zapada, pa tako svakih nekoliko dana čujemo za poneki slučaj gde su migranti navodno pojeli po nekoliko naših stanovnika. Ono što ohrabruje dalje fabrikovanje informacija o navodnim zločinima migranata je i činjenica da niko od ljudi koji iznose ove laži u javnost nije sankcionisan. Tako portali koji fabrikuju priče o seksualnim napadima migranata u okolini beogradske autobuske stanice nisu nikada sankcionisani.⁹ Tako ni Predrag Velimirović i njegova sestra Ana Blažić iz Obrenovca nisu sankcionisani nakon fabrikovanja priče o navodnom pokušaju otmice bebe.¹⁰ Tako i svi oni koji su preko društvenih mreža pretili migrantima smrću ili nasiljem u vezi sa ovim slučajem nisu sankcionisani.¹¹ Tako i jedna od „javnih ličnosti“ koja je nedavno navela kako su joj migranti pod prisilom „oralno zadovoljili“ poznanicu na Kalemegdanu, i nakon istrage, još nije sankcionisana (kao ni mediji koji su preneli ove navode kao „silovanje“).¹² Tako su i portali građanske opozicije, ohrabreni nereagovanjem vlasti povodom ovih slučajeva, takođe fabrikovali informacije vezane za primanja migranata, kako bi stekli predizborne poene.¹³ Po svemu sudeći, danas možete pisati šta vam padne na pamet o migrantima, bez obaveze da objavite demanti i bez straha da ćete snositi bilo kakve posledice.

Drugi način je naravno preko desnice. Poznato je da desnica u Srbiji ima dugu tradiciju kolaboracije sa okupatorima (bilo da se radi o nacionalistima ili liberalima) od Drugog svetskog rata i kolaboracije sa Nemcima do 5. oktobra 2000. i predaje države u ruke imperijalistima. Desnica to ni ne pokušava da krije. Vojislav Šešelj, lider radikala, otvoreno je izjavio: „Krajem osamdesetih godina sam u Stejt departmentu primljen kao prvi srpski antikomunistički disident i to sa svim mogućim najvećim počastima.“¹⁴

No, kada smo već kod američkog Stejt departmenta, vratimo se pomenutoj Fejsbuk stranici, jednoj od mnogih preko kojih SAD kroje političko raspoloženje u Srbiji. Naši „prijatelji“ iz SAD su, kako sami kažu, „uspeli da nam organizuju tribinu“, zakazanu za sredu, 24. maj, u samom centru Beograda.¹⁵ Tribina nosi naziv „Imigracija ili deportacija“ i najavljeno je nekoliko govornika, uz vrlo oskudan opis. Jedan od govornika, Džejms Bekli, koji bi trebalo da važi za zvezdu večeri, najavljen je samo kao „diplomac sa prestižnog američkog Univerziteta u Džordžtaunu“. Ono što su „prijatelji“ iz SAD pažljivo izostavili jeste da je gospodin Bekli diplomirao na odseku „Spoljna služba“, baš kao i bivši šef CIA Džordž Tenet, Stiven Banon – glavni strategista Donalda Trampa, Džon F. Keli – bivši sekretar za unutrašnju bezbednost i drugi.¹⁶ Međutim, naš govornik ima u rezimeu još jednu vrlo važnu stavku. Naime, Bekli je bio zaposlenik američke vlade pri Stejt departmentu tokom invazije na Avganistan. (Vidi slike ispod). Nakon toga je živeo i radio u nekoliko istočnoevropskih zemalja, a sada se zadesio u Beogradu da nam održi predavanje o imigraciji i deportaciji.

Osim američkog „prijatelja“ na tribini su najavljeni i Filip Milinić – član fašističke organizacije „Nacionalni srpski front“, zatim Dragan Pilinović – predsednik omladine SRS Beograd-centar, Aleksandar Balan – predstavnik Unije banatskih Rumuna i Teša Tešanović – novinar portala Balkan.info. Ako na sve to dodamo i da se Bekli izjašnjava kao „liberal“,¹⁷ i oni najsporiji će shvatiti da, kada se radi o odbrani krupnog kapitala, sve desničarske opcije uvek postižu konsenzus. Da li je srpska desnica novčano nagrađena za ovu pomoć imperijalizmu ili se prosto radi o svojevoljnoj odbrani buržoaskog klasnog interesa, nemamo informacije. Ono što bismo svakako mogli da dodamo jeste i da je, tokom aprilskih protesta studenata, kada su još pojedinci sa ove liste pokušavali da se nametnu kao vođe i pre nego što su odstranjeni od strane drugih učesnika protesta, kamerom uhvaćeno prisustvo službenika američke i britanske ambasade u protestnoj šetnji,¹⁸,¹⁹ ali konkretnu povezanost u ovom slučaju ne možemo da tvrdimo.

Održavanje tribine američkih „prijatelja“ koja promoviše fašističke i imperijalističke „vrednosti“ u samom centru prestonice države koja je pretrpela i fašističku i imperijalističku agresiju i koja je već punih 17 godina pod čizmom imperijalizma, može se smatrati finalnim poniženjem pokorenog naroda. U neokolonijalnoj državi koja rehabilituje svaku kolaboraciju sa okupatorom kako bi „opravdala“ svoju aktuelnu kompradorsku politiku, to čak nije ni neočekivano. Međutim, američki „prijatelji“ treba da znaju da se srpski narod u većini, i pored njihove propagande i masovne histerije, uvek solidariše sa žrtvama imperijalizma a ne dželatima, zato što je realnost klasnih odnosa jača od svake propagande i zato što imamo i onu drugu, jaču, bolju i lepšu tradiciju – socijalističku tradiciju otpora.

Klikni na sliku za uvećanje:

Kako SAD promovišu rasizam i ksenofobiju u Srbiji

Related Posts:

Leave a Reply Cancel Reply