Generalni sekretar španske političke partije Podemos, koja pripada spektru nove levice poput Sirize, u razgovoru sa desničarskim novinarom Enrikom Julianom koji je Pablove izjave objavio u knjizi “Španski čvor”, rekao je da je “monarhija poslužila da se obezbedi prelaz sa diktature na demokratiju” i da je trobojka II Republike “zastava gubitnika” i kao takva “neće se ponovo podići”.

Ono šta je Pablo zaboravio da pomene je istorijska činjenica da je Franko lično odabrao Huan Karlosa Borbona za naslednika, a da se ovaj zakleo da će očuvati zaostavštinu Frankovog Nacionalnog pokreta i tu zakletvu ispunio. Proces koji Pablo spominje nije imao za cilj da se pređe sa diktature na demokratiju, već da očuva celokupnu strukturu španske fašističke države, pruži imunitet od gonjenja za zločine počinjene tokom Građanskog rata, pa do Frankove smrti, uz uvođenje parlamenta kao čisto kozmetičke izmene.

Pablog komentar neobično podseća na sve “progresivne” poput Radničke socijalističke partije Španije Filipea Gonzalesa i Komunističke partije Španije Santjaga Karilja, snage koje su pod tom monarhijom omogućile da se pređe na “demokratiju” bez da se išta promeni. Ako nas istorija nešto uči, to je da Podemos nije opasnost za oligarhiju, monarhiju i atlantističke interese, već njen garant.