Marksistička teorija se večito nalazi u trci s vremenom. Eksplozivna dinamika kapitala, unutrašnja i spoljašnja politika, imperijalizam, nejednaka razmena itd. samo su neka od društvenih kretanja u svetu koja marksizam mora svojim mehanizmima i alatkama ščepati, rastaviti i objasniti. Međutim, trenutni ideološki rat nas primorava da jače nego ikada – ne samo osvajamo nove tvrđave znanja, ne samo stvaramo nove teorije – već branimo stare, one najosnovnije.

Naime, celokupna socijalistička ideologija je, nakon pada socijalističkih zemalja i njihovih (re)integracija u svetski kapitalistički sistem marginalizovana. Ono što pak nije marginalizovano – bazični marksizam – to je izvitopereno. Takvu pervertovanu, izvitoperenu osnovu prihvatilo je javno mnjenje i, što je još tragičnije, dobar deo levice. Pa otvorimo već jednom taj nezahvalni front.

Kada se spomene komunizam, prva asocijacija je jednakost. Ali, da parafraziramo Lenjina: postoji jednakost i Jednakost. Javno mnjenje (pod konstantnim liberalno-ideološkim bombardovanjem) usvojilo je mišljenje da je komunizam sistem koji će nas uniformisati, koji će nam oduzeti domove, automobile, patike, koji će dati svima isto u gram, i samim tim izjednačiti nejednako, obezvrediti požrtvovanost na radu, ugasiti samoinicijativu, uzdignuti lenštine itd. Marksizam treba da dâ teorijsko opravdanje takvom sistemu. Onima koji nemaju ništa – dobiti sve zvuči kao romantičarska utopija; drugima koji imaju išta (makar to bile samo patike od malopre) – komunizam izgleda kao tiranija i pljačka. A mi se moramo složiti: kako bi strašno to društvo bilo i kako bi strašna ta teorija bila, da je samo tačna.

Kapitalizam, kao i svaka društveno-ekonomska formacija pre njega, predstavlja klasno društvo. Doduše, ovo klasno društvo je poniklo na formalnim slobodama i na paroli sloboda, jednakost, bratstvo. Dajmo primer te liberalne jednakosti: Itan Entoni Kauč, Amerikanac koji je sa 16 godina vozio pod dejstvom alkohola i ubio četvoro ljudi, dobio je deset godina uslovne kazne.[i] Razlog za tako blagu kaznu bila je afluenca tj. navodna nesposobnost da se razumeju sopstvene akcije usled finansijskih privilegija.[ii] Slične primere, verujemo, i sami znate; na kraju krajeva, i mi u Srbiji imamo svoje Itane, koji usled afluence mogu da pregaze koga god požele, i da prođu nekažnjeno. Poenta ostaje ista, Itan (naš ili njihov) je bogataš, pripadnik klase koja vlada u svakom društvu, deo onih u čijem su posedništvu kompanije, fabrike, pa i sama zemlja i voda. Njihova jedina uloga jeste da nadgledaju rad drugih i od toga uzimaju neproporcionalno veliki deo. To je društvena klasa koja stvara zakone, a za koju u ovom društvu važe drugi aršini. Zato, citirajmo Anatola Fransa: Zakon, u svojoj veličanstvenoj jednakosti zabranjuje bogatima, baš kao i siromašnima, da spavaju ispod mostova, da prose na ulicama, i da kradu hleb.[iii] Tako da s pravom možemo reći: sloboda u kapitalističkom društvu uvek ostaje ista kao što je bila i u staroj Grčkoj – sloboda za robovlasnike.

Međutim, ako je kapitalizam takav kakav tvrdimo da jeste, šta je alternativa? Zar se moramo svesti na onaj marksistički tip jednakosti? Ovde dolazimo do već pomenutog problema: najpre socijalizam pogrešno razumeju, pretvarajući ga u apsurd, a potom ga trijumfalno pobijaju kao apsurd.[iv] Pa pozovimo se  onda na legitimne autoritete, klasike marksizma, da nam daju pravilno tumačenje  te marksističke jednakosti:

Pod političkom jednakošću socijal-demokratija podrazumeva jednaka prava, dok pod ekonomskom jednakošću, kao što smo već rekli, podrazumeva ukidanje klasa. Što se tiče uspostavljanja ljudske jednakosti u smislu jednakosti snage i sposobnosti (fizičke i psihičke), socijalisti ni ne pomišljaju na takve stvari.[v]

Engels je imao hiljadu puta pravo kada je pisao: pojam jednakosti izvan uništenja klasa jeste najgluplja i najapsurdnija predrasuda. Buržoaski profesori pokušali su da nas zbog svog shvatanja jednakosti optuže da hoćemo da izjednačimo sve ljude. Tu besmislicu, koju su sami izmislili, oni pokušavaju da podmetnu socijalistima. Ali neznalice kakve su bili, oni nisu znali da su socijalisti – i to baš osnivači modernog naučnog socijalizma Marks i Engels – govorili: jednakost je šuplja fraza ako se pod jednakošću ne podrazumeva uništenje klasa. Mi hoćemo da uništimo klase i u tom pogledu mi smo za jednakost. Ali pretendovati na to da ćemo ljude učiniti jednakima, to je šuplja fraza i glupa izmišljotina.[vi]

Stvar je jasna. Marksizam nikada nije išao ni korak dalje od „prostog” uklanjanja klasa. Uništavanje institucije gazde, kapitaliste, oslobođenje društva od tih bespotrebnih krvopija. Ali „izjednačiti” sve ljude da liče „ko jaje jajetu”, to je apsurd koji samo romantičarskim idealistima ili surovim asketama može pasti na pamet. Štaviše, Marks i Engels su bili izuzetno anti-egalitarno nastrojeni. Pročitajmo šta Engels piše svom prijatelju Augustu Bebelu marta 1875. po tom pitanju:

Uklanjanje svake socijalne i političke nejednakosti – tako nešto je vrlo sumnjiva fraza; umesto: ukidanje svih klasnih razlika. Od zemlje do zemlje, od pokrajine do pokrajine, čak od mesta do mesta, uvek će postojati izvesna nejednakost životnih uslova, koja se može svesti na minimum, ali se ne može nikada potpuno ukloniti. Stanovnici Alpa imaće uvek drugačije životne uslove nego stanovnici ravnice. Predstava socijalističkog društva kao carstva jednakosti jednostrana je francuska predstava, koja se naslanja na staru sloboda, jednakost, bratstvo; predstava koja je, kao etapa u razvitku, za svoje vreme i za svoje mesto bila opravdana, ali koja bi, kao i sve jednostranosti ranijih socijalističkih škola, trebalo da sada bude prevladana, jer samo unosi zbrku u glave, i jer su nađeni precizni načini izlaganja stvari.[vii]

I za kraj dodajmo ram, uokvirimo odveć jasnu sliku: Pod jednakošću marksizam ne podrazumeva izjednačavanje u oblasti ličnih potreba i načina života, nego uništenja klasa tj. a) jednako oslobađanje svih radnika od eksploatacije pošto kapitalisti budu oboreni i eksproprisani; b) za sve jednako ukidanje privatne svojine nad sredstvima za proizvodnju, pošto budu predata u svojinu celog društva; c) za sve jednaku obavezu da rade prema svojim sposobnostima i jednako pravo svih radnika da za to dobijaju prema svom radu  (socijalističko društvo); d) za sve jednaku obavezu da rade prema svojim sposobnostima i jednako pravo svih radnika da za to dobijaju prema svojim potrebama (komunističko društvo).[viii]

I pred ovim svaka liberalna ideološka mantra pada u vodu. Liberali ovde moraju stati, ali mi svakako nećemo. Kada smo se već odbranili, zašto ne preći u napad? Udri vraga ne ostav’ mu traga.[ix]

Svu svoju prljavštinu kapitalizam je bacio sa sebe na socijalizam. Svoje mane pripisao je nama i sada zahteva da ih odbranimo. Ponovimo ono s početka: sistem koji će nas uniformisati, koji će nam oduzeti domove, automobile, patike, koji će nam dati svima u gram isto, koji uništava samoinicijativu, obezvređuje požrtvovanosti na radu itd… O kom sistemu mi zapravo pričamo? Ne živimo li već u takvom sistemu? Uniformisanje? Zar kapitalizam kroz proces globalizacije ne ruši svaku autentičnost, svaku nacionalnu kulturu? Proces prihvatanja „zapadnih vrednosti” i amerikanizacija nauštrb domaćih običaja i vrednosti na svakom su koraku. Ceo svet postao je veliko holivudsko selo za reprodukciju istih konzumerističkih filmova, muzike, knjiga, mode. Nacionalna bogatstva bivaju potisnuta i uništavana Koka-kola kulturom. Oduzimanje domova? Postoji li veće gađenje u našem narodu od gađenja prema izvršiteljima? Kapital osluškuje i traži svaku poru u koju može da se zavuče. Ta rupa je i porodični dom. U svojoj nemilosrdnoj kurjačkoj gladi za profitom[x] će i stare, bespomoćne, slabe izbaciti na ulicu! Uništiti samoinicijativu? Korporativni kapitalizam, koji stavlja hiljade i hiljade ljudi na rad na traci, govori o uništenju samoinicijative u socijalizmu? Kakvu samoinicijativu i požrtvovanost na radu mogu imati ljudi kojima je osam, deset, dvanaest sati posao da rade iste, jednolične, bezumne, dosadne poslove samo kako bi skrpili od danas do sutra? Izjednačiti nejednake? Obaranje nadnica se vrši i uz pomoć „armije nezaposlenih”.[xi] Ljudi različitih kvaliteta, intelekta, sposobnosti, drže se u neprirodnoj jednakosti tj. jednakosti u siromaštvu.

Komunistički pojam jednakosti tj. ukidanje klasnih odnosa preduslov je za stvaranje zdravog pojedinca, zdravog društva i zdravih odnosa među narodima. Sistem u kome pojedinac nije prisiljen na ropsku poslušnost gazdama, u kome ne mora da misli o pukom preživljavanju, da se bori sa svojim sunarodnicma za radno mesto, samo takav sistem može da pruži uslove za ostvarivanje punog potencijala svakog čoveka.

 

Igor Babajić

[i] https://www.nytimes.com/2018/04/02/us/ethan-couch-affluenza-jail.html

[ii] https://www.theguardian.com/world/2014/feb/06/texas-teenager-affluenza-escapes-jail-second-time

[iii] ”La loi, dans un grand souci d’égalité, interdit aux riches comme aux pauvres de coucher sous les ponts, de mendier dans les rues et de voler du pain.” Anatole France, Le lys rouge (1894)

[iv] https://www.marxists.org/archive/lenin/works/1914/mar/11.htm

[v] https://www.marxists.org/archive/lenin/works/1914/mar/11.htm

[vi] V. Lenjin, O varanju naroda parolama slobode i jednakosti

[vii] https://www.marxists.org/archive/marx/works/1875/letters/75_03_18.htm

[viii] J. Staljin, Pitanja lenjinizma

[ix] Petar Petrović Njegoš, Gorski vijenac

[x] K. Marks, Kapital

[xi] http://rs.n1info.com/Biznis/a488186/Nezaposlenost-u-Srbiji-prvi-kvartal-2019.html