Iako se nesloboda ovdašnjih medija ugavnom ističe kao dokaz zaostalosti i primitivizma našeg društva na osnovu prećutnog poređenja sa slobodnim i razvijenim Zapadom, nesloboda Zapadnih medija je nebrojeno puta dokazana pa i naučno ogoljena i objašnjena. Čomski i Herman su objašnjavali kako mediji u kapitalističkom društvu moraju da podržavaju kapitalističku i imperijalističku ideologiju kako bi zadržali bogatije čitaoce koji su glavna meta za reklame koje medijima donose novac. A sam novac za reklame, opet, dolazi od korporacija i konglomerata koje naravno neće plaćati reklamiranje u onim medijima koji se zalažu za išta drugo osim interesa kapitalističke klase. Ovi mehanizmi su pouzdano garantovali da će najveći mediji uvek igrati ulogu kapitalističke propaganda.

Liberalni i levi apologeti Zapadnog kapitalizma će uglavnom priznati da su glavne i najveće medijske kuće na Zapadu pod ogromnim uticajem korporativne Amerike, ali će redovno istaći da “tamo ipak postoje institucije” kao što su Njujork Tajms ili brojne manje nezavisne novinske agencije koje će uvek objavljivati istinu bez obzira na diktate korporacija. Na stranu to što se kritika medija koju su predstavili Čomski i Herman oduvek odnosila prvenstveno na “institucije” kao što je Njujurok Tajms, u poslednjih godinu dana Njujork Tajms je nedvosmisleno pokazao svoju neobjektivnost i snažnu političku lojalnost Demokratskoj Partiji, tačnije njenom centrističkom, liberalnom krilu oličenom u Džou Bajdenu. Tokom čitave predizborne kampanje unutar Demokratske Partije dok je Bajdenov glavni rival bio Berni Sanders, Njujork Tajms je posvećivao ogroman prostor svakom mogućem kritičkom komentaru ili činjenici koja je mogla Sandersa da predstavi u negativnom svetlu dok su ozbiljni skandali kao što su optužbe za seksualno zlostavljanje ili korupciju na najvišem nivou protiv Džoa Bajdena ignorisani ili olako otpisivani. Zbog toga i nije bilo čudno to što je Njujork Tajms skoro u potpunosti ignorisao najnoviji u nizu skandala vezanih za Džoa Bajdena neposredno pred predsedničke izbore koje neki smatraju najbitnijim u 21. veku. Najnoviji skandal u neslavnom rezimeu Džoa Bajedna tiče se koruptivnih radnji njegovog sina, Hantera Bajdena. Hanter Bajden je, naime, ostavio svoj laptop na popravci u jednoj firmi u državi Delaver nakon čega su podaci iz laptopa dospeli u ruke novinara, a na osnovu imejlova koje je Hanter Bajden razmenjivao sa različitim ljudima iz sveta biznisa i politike nameće se nedvosmislen zaključak da je on u Ukrajini trgovao uticajem svog oca i ove koruptivne usluge naplaćivao veoma skupo. Mejnstrim mediji u Americi su ove izuzetno ozbiljne i kredibilne optužbe po već ustaljenom šablonu otpisali kao “rusku zaveru” protiv Bajdena a u korist Trampa.

Ne bi u ovome svemu bilo ničega preterano novog i interesantnog da u ovom slučaju američka medijska scena nije ispoljila jedan novi nivo neobjektivnosti i politizovanosti za koji bi se moglo reći da ruši i tu poslednju odstupnicu mita o „medijski slobodnoj Americi“, a koji se tiče postojanja nepotkupljivih i potpuno slobodnih alternativnih medijskih kuća. Glavni akter ove priče je slavni novinar Glen Grinvald, dobitnik Pulicerove nagrade, koji je zajedno sa Lorom Pojtras pomogao Edvardu Snoudenu da objavi dokaze o ilegalnom špijuniranju američkih građana od strane Vlade. Grinvald je takođe sarađivao i sa Džulijanom Asanžom, a od samog početka svoje karijere poznat je po svom temeljnom pristupu obradi činjenica, objektivnosti i nepristrasnosti.

Dve hiljade četrnaeste godine Grinvald je, u saradnji sa Džeremijem Skejhilom i Betsi Rid, osnovao internet portal Intersept čiji je cilj bio da promoviše istraživačko novinarstvo i podrži uzbunjivače naročito u domenu politike. Intersept je nastao kao odgovor na nedostatak slobodnog prostora na medijskoj sceni za ozbiljan istraživački rad koji neće biti u službi dnevne politike i pod uticajem korporativnih interesa. Portal se finansira uglavnom kroz donacije tako da nije ni pod uticajem reklamnih agencija niti drugih vrsta komercijalnih finansijera. Međutim, glavni finansijer ovog portala je Pjer Morad Omiđar, poznati američki tek-oligarh i milijarder, koji je kapital stekao kao suvlasnik i-Beja. Omiđar je, barem sudeći po njegovom javnom imidžu, veliki entuzijasta u domenu istraživačkog novinarstva. Njegovo obilno finansiranje Intersepta potvrđuje izuzetan stepen posvećenosti, objektivnosti i razotkrivanju raznih afera u političkom životu SAD. Da još jednom istaknemo, Intersept je bio jedan od retkih portala koji je objavljivao Asanžova i Snoudenova dokumenta.

Ovaj kratak opis misije, vizije i organizacione strukture Intersepta nam je bitan zbog toga što je on indikativan za same granice objektivnog novinarstva u SAD. Naime, na primeru predstavljanja Džoa Bajdena na ovom portalu u prethodnih godinu ili dve jasno se pokazuje koji su sve elementi pritiska ili ideološke ostrašćenosti na delu kada je u pitanju američka medijska scena i kako to čak i naizgled najobjektivniji, neustrašivi, istraživački portal može lako da ispolji duple standarde u svojoj uređivačkoj politici. Na samom kraju 2019. i početkom 2020. godine, novinar Intersepta Rajan Grim prvi je izašao u javnost sa svedočanstvima i dokazima da je Džo Bajden seksualno zlostavljao ženu pod imenom Tara Rid koja je radila kao službenik u njegovom kabinetu tokom 1990-ih. Iako je većina mejnstrim medija pokušala da ignoriše ili odbaci ove tvrdnje, Rajan Grim i Intersept su objavili kranje objektivnu seriju članaka na tu temu bez obzira na salvu kritika, uvreda i pretnji koje su stizale iz ostalih medijskih kuća i sa društvenih mreža.

U toku protekle nedelje, nakon što su se pojavila dokumenta i prepiske sa laptopa Hantera Bajdena, a koje su jasno ukazivale na njegove koruptivne radnje, pomenuti Glen Grinvald je napisao duži članak u kom prezentuje i objektivno analizira sve dokaze koji su se pojavili i kritikuje mejnstrim medije za neosnovano i neodgovorno odbacivanje ovih dokaza i konspiratorijalne tvrdnje da se radi o ruskoj zaveri protiv Džoa Bajdena. Urednički odbor Intersepta, međutim, odbija da objavi ovaj članak i zahteva od Grinvalda da iz njega izbaci sve delove koji se odnose na konkretne dokaze za kriminalne radnje Hantera Bajedna i članak koncipira kao uopštenu kritiku mejnstrim medija. Nakon što je odbio da unese ove izmene, Glen Grinvald biva obavešten da članak neće biti objavljen nakon čega on odlučuje da napusti Intersept i samostalno objavljuje članak sa celokupnom prepiskom sa uredništvom Intersepta kako bi demonstrirao njihovu nameru da cenzurišu ovaj članak.

Postavlja se pitanje zbog čega je Intersept bio voljan da objavi negativne informacije o Džou Bajdenu pre godinu dana a sada odbija da to učini po cenu ogromnog skandala izazvanog povlačenjem njihovog najpoznatijeg i najcenjenijeg novinara. Odgovor se krije u dnevnoj politici. Pre samo godinu dana, Džo Bajden još uvek nije bio zvanični kandidat Demokratske Partije, a Berni Sanders je bio u otvorenoj trci za kandidaturu. U sklopu utakmice između ova dva kandidata, Intersept je bio na strani Bernija Sandersa i u tom trenutku su negativne informacije o Bajdenu itekako bile u skladu sa njihovim političkim ciljevima. Nakon što je ispao iz trke za kandidaturu, Berni Sanders je otvoreno i zdušno podržao Džoa Bajdena i stavio se u službu njegove kampanje, a slično su uradili i mnogi mediji koji su do tada podržavali Sandersa. Sada je očigledno da je i Intersept bio jedan od medija koji su se nakon poraza Sandersa stavili u službu Bajdenove kampanje sa ciljem pobede nad Trampom.

Ovakva promena politike objašnjava zašto Intersept odbija da objavi Grinvaldov članak, ali nam istovremeno i otkriva dubinske mehanizme suzbijanja objektivnog novinarstva u SAD. Ono što uviđamo na osnovu ovog poteza Intersepta jeste to da na medijskoj sceni SAD, kako mejnstrim tako i alternativnoj, postoji duboka politička podela na Republikance i Demokrate koja obuhvata centre zvanične propagande kao što su Si-En-En i Foks Njuz ali i manje istraživačke portale koji u krajnjoj instanci, pred same izbore, moraju da odaberu stranu pa tako „levičarski“ portali gotovo bez izuzetka upadaju u sferu uticaja Demokrata dok se alternativni desni portali stavljaju u službu Republikanaca. Postojanje medijskih kuća koje su van izbornog ciklusa potpuno otvorene za kritiku establišmenta a pred same izbore nedvosmisleno podržavaju jednu od partija establišmenta na taj način predstavlja svojevrsnu zaštitnu mrežu koja drži kritiku sistema pod kontrolom. Svi oni pojedinci i grupacije koji nisu sasvim podložni zvaničnoj propagandi i zahtevaju malo viši standard izveštavanja, kritičkog mišljenja i analitike, tako mogu da zadovolje svoje potrebe putem alternativnih kanala. Međutim, kada dođe do samih izbora svi ovi kanali se naglo sliju u pritoke „glavnog toka“ a zatim i u sam glavni tok američke politike koji osigurava vlast jedne partije sa dve glave.   

 

Autor: Predrag Kovačević
Priprema: Princip.info