Kako je izlaganje švedske tinejdžerke Grete Tunberg u Ujedinjenim nacijama bila tema svih medija i većine komentatora, hteli bismo ukazati na jednu nelogičnost i neutemeljene optužbe onih koji nisu zadovoljni kritikom njenog govora i aktivizma uopšte.

Naime, ovde smo čuli optužbe kako je autor dva članka u kojima je prvi ukazao na sumnjive veze porodice Tunberg sa PR stručnjakom Ingmarom Renchogom iz firme „We Don’t Have Time“ i raznim udruženjima iza kojih stoje „filantropske“ NVO američkih milijardera i korporacija, protiv borbe za čistu životnu sredinu. Pogrešno i prilično površno, jer je jedno zalagati se za čistu životnu sredinu, što svi činimo, a drugo podržati teoriju antropogenog uzroka globalnog zagrevanja i vezati ga za emisije CO2, što je glavna bitka projekta Greta Tunberg, koji se mora nazvati tako, jer švedska tinejdžerka sigurno ne može na akademskoj razini objasniti ono za što se zalaže.

Ali projekat Greta Tunberg ne čuva životnu sredinu kao takav, već se promoviše teorija o štetnim emisijama CO2, što se povezuje s fosilnim gorivima i uticajem čoveka. Pola akademske zajednice kaže da je tako, a pola kaže da nije tako. Međutim, tabor ideologija CO2 ne želi uopšte da raspravlja sa svojim kolegama koji tvrde suprotno i tvrdi da je njegova istina apsolutna i neupitna.

Vraćajući se na PR projekat Greta Tunberg, otkrivene su veze sa firmom „We Don’t Have Time“ i dobro ukorenjenih korporativnih ekoloških subjekata „Climate Reality Project“ Ala Gora, „350.org“, „Avaaz“, „Global Utmaning“ (kasnije „Global Challenge“), Svetske banke i Svetskog ekonomskog foruma. Al Gor i najmoćniji kapitalisti planete stoje iza danas proizvedenih pokreta mladih, što smo takođe pojasnili. Istražene su i veze koje “We Don’t Have Time“ ima sa porodicom Tunberg, Institutom Sanders, organizacijama i pokretima „Our Revolution“, „This Is Zero Hour“, „The Sunrise Movement“ i „Green New Deal“.

„Green New Deal“ cilja na žensku mladu populaciju, ključno „femografski“. Primarni arhitekt i autor podataka „Green New Deal“-a povezan je sa Institutom za svetske resurse. Odatle autor istrage koju smo objavili vodi čitaoce kroz veze Komisije za poslovni i održivi razvoj, Globalnu komisiju za privredu i klimu i novu klimatsku ekonomiju, projekte Svetskog instituta za resurse. Otkriva se zajednička nit između tih grupa i dodele novca za „životnu sredinu“ kroz organizaciju „Natural Capital Coalition“ i neprofitni industrijski kompleks kao celinu. Na kraju se otkriva kako je to kulminiralo nametanjem plaćanja za usluge ekosistema, finansiranje i privatizaciju prirode i druge „zelene projekte“.

Mislim da bi bilo dosta, jer se svi oni bave emisijama CO2 i naplatom naknada za prekomerne emisije ovog plina. Ostatak analiza možete pročitati u mom članku „Za Boga miloga, ostavite Gretu Tunberg lekarima i učiteljima, a klimu akademicima!“. Oni koji dižu optužbe kako smo za zagađenje planete bi se prvo trebali informisati o argumentima suprotnog tabora. Ali ne, svako tko tvrdi suprotno je zagovornik nekontrolisanog ekonomskog rasta i profita, istog onog koji plaća projekat sa švedskom tinejdžerkom da naplati očuvanje životne sredine.

 

Zelena ekonomija je zelena kao američki dolar

E kad je tako, onda ćemo stati na stranu bolivijskog predsednika Eva Moralesa i delom citirati naš stariji članak, koji je nestao zajedno sa ugašenim blogom AMSI. Iako se to u novinarstvu zove autoplagijat, kako je članak nedostupan, ponovićemo kako se bolivijski predsednik, koji sigurno nije borac za zagađenje planete, upozorio da je “zelena ekonomija zelena kao američki dolar i samo je novi oblik kolonijalizma koji uništava prirodu i narode“. Ako ni ovo nije dovoljno, ostavljamo naše kritičara u uverenju da su Al Gor i projekat Greta Tunberg u pravu, a Evo Morales, uključujući nas nekolicinu smo u krivu.

Kada je 21. decembra 2012. godine bolivijski predsednik Evo Morales održao svoj istorijski govor Ostrvu sunca, na jezeru Titikaka, oštro se obrušio na svetsku monetarnu politiku, održivi razvoj i ekološki pristup, koji su po njegovom mišljenju „jednako zeleni kao što je zelen američki dolar“.

Optužio je vladajuću svetsku oligarhiju da je narode sveta primorala da se suoče s novim talasom suštinske krize kapitalizma u kojoj njegovi ideolozi zagovaraju privatizaciju prirode kroz, kako oni to zovu, „zelenu ekonomiju“, što je ustvari „zeleni ili ekološki kapitalizam“. Za bolivijskog predsednika nema dvoumljenja da su „tržišna ekonomija, liberalizam i privatizacija oduvek uzrokovali neimaštinu, glad, isključenost i marginalizaciju“.

Za njega je „zelena ekonomija samo novi oblik kolonijalizma koji uništava prirodu i narode“, što je otvoreno rekao i na samitu grupe G20 u Rio de Ženeiru u junu 2012. godine, kao i 2011. kada je Bolivija predsedala grupom „G77+Kina“, koju čine 133 zemlje južne hemisfere.

Morales je tada postavio pitanje klimatskih promena, održivog razvoja i “kako živeti dobro u skladu sa Majkom Zemljom”. U uvodnom govoru na samitu G77 u Santa Kruzu sredinom juna 2014. je za klimatsku krizu direktno optužio “anarhiju kapitalističke proizvodnje.”

Konferencija je tada usvojila “Anti-imperijalističku političku agendu”. U dokumentu se navodi kako smo suočeni s globalnom strukturnom krizom koja utiče na sve aspekte prirode i ljudskog života i u fazi smo kapitalizma u kojoj se sve pretvara u robu, uključujući i sam život i zajednička dobra.

Zajedničkom izjavom se odbacuje koncept “zelene ekonomije” koja je ništa drugo nego “kapitalistička privatizacija prirode”. To se očituje kroz rastuću konkurenciju za kontrolu nad oskudnim prirodnim resursima, posebno nad onima koji su ključni za pokretanje kapitalističke ratne mašinerije.

Izjavom se navodi “kako treba podržati lokalne pokrete otpora u borbi protiv kapitalističkog sistema, ali je potrebno stvoriti i globalni, ujedinjeni front koji bi mogao predstavljati alternativu predatorskom kapitalizmu”.

“Temeljna protivrečnost kapitalizma je protivrečnost između društvenog karaktera proizvodnje i kapitalističkog oblika vlasništva nad sredstvima za proizvodnju i prisvajanje njenih rezultata. Alternativni projekat koji će se moći suočiti s krizom kapitalizma može doći samo od narodnih sektora i organizovanog rada“, rekao je na samitu u Santa Kruzu bolivijski predsednik Evo Morales.

Već tada je trebalo praviti kratku digresiju i reći kako je “zelena ekonomija” jedna od tabu tema oko koje među takozvanim “progresivnim krugovima” nema nedoumice, a svaka kritika će biti “dočekana na nož”. No, tada i specijalizovani portal Oil Price donosi članak “Neugodne istine o zelenoj revoluciji” i kritikuje ovu među ekolozima vrlo popularnu, često praćenu najboljim namerama, teoriju o mogućem “budućem prosperitetu i čistoj životnoj sredini”.

“Zelena energija – to je budućnost ” ili “Zelena energija će stvoriti desetine hiljada novih radnih mesta!”, takve izjave zagovornici “zelene energije” ponavljaju kao mantru, uprkos činjenici da se emisija štetnih gasova u atmosferu u poslednjih nekoliko godina znatno smanjila delom i zbog povećane upotrebe prirodnog gasa, piše stručnjak Majkl Mekdonald.

Razina emisije štetnih gasova kao posledica izgaranja fosilnih goriva do sada je 10% manja nego pre deset godina, navodi jedna od američkih Agencija za zaštitu životne sredine. Naravno ako se uzme u obzir pad cena nafte i posledično plina 2015. godine, “zelena energija” izgleda manje atraktivno i nužna u smislu ekologije.

Onda zagovornici “zelene energije” menjaju retoriku, koja je pre bila fokusirana na pitanja zapošljavanja i stvaranje novih radnih mesta.

Nedavno su naučnici i ekolozi došli do zaključka da će se do 2020. godine stvoriti oko milion novih radnih mesta u području “zelene energije”, samo ako Sjedinjene Države, EU i Kina ustraju u nastojanju da ostvare svoje ciljeve u području zaštite životne sredine. Ova prognoza vredi samo za one zemlje koje da bi mogle iz energetskog sektora izbaciti tradicionalna fosilna goriva i preći na obnovljive izvore energije.

Do 2050. godine bi “zelena energija”, ako se sve vrste tradicionalnih fosilnih goriva zamene obnovljivim izvorima, stvorila oko 3 miliona novih radnih mesta, tvrdili su „stručnjaci“.

Te prognoze zvuče impresivno, ali da bi sve to ostvarili, morate prestati koristiti tradicionalna fosilna goriva, a time i ugasiti sva radna mesta koja ovise o tom sektoru. Pa koliko će onda radnih mesta nestati u trenutku kada prevlada ta “zelena energija”?

Na ovo je pitanje vrlo teško odgovoriti, pogotovo s obzirom na činjenicu da naučnici koji se bave ekologijom govore o aktivnostima koje bi se trebale sprovesti u tri različita područja sveta, a Kina i zemlje Evropske unije nemaju takve detaljne statistike o zapošljavanju, kako što imaju u Sjedinjenim Američkim Državama.

No, ako se uzmu podaci za SAD, tamo postoje stotine hiljada ljudi koji rade u naftnom i plinskom sektoru, koji su postali glavni pokretač ekonomskog rasta nakon Velike recesije. Samo na temelju tih podataka, uzmu li se u obzir ekonomije Sjedinjenih Država, EU i Kine, ako se uzme u obzir da na američkim bušotinama radi 200 000 ljudi, onda bi u celom svetu oko 500 hiljada ljudi radilo u proizvodnji samo u naftnom i plinskom sektoru, dok nedostaju podaci za ugalj i sve druge aspekte koji se odnose na korišćenje tradicionalnih izvora energije, prenosi portal Oil Price, koji, kao što mu ime kaže, prenosi informacije iz naftnog sektora i kao takav bi mogao biti pristrasan. No, brojke u brojke.

Iako se vode debate o tačnom broju radnih mesta, često se spominje brojka da je u Americi ukupno 10 miliona radnih mesta povezanih s energetskim sektorom. Brojka koju čine i zaposleni povezani s korišćenjem ostalih tradicionalnih izvora energije, svom propratnom industrijom i drugim aktivnostima.

Ekolozi osporavaju tu brojku, ali se čak i oni slažu da je broj radnih mesta najmanje 2 miliona. Dakle, što sve ovo znači za američki energetski sektor i zapošljavanje u budućnosti? Jasno je da će u ovim okolnostima “zelena energija” verojatno dovesti do gubitka radnih mesta, a nikako neće povećati zaposlenost.

Nakon što je iz oba tabora pobijena tvrdnja da će zelena ekonomija otvoriti radna mesta, krenulo se s pričom o CO2, čak i po cenu uzrokovanja nestabilnosti i nereda u zemljama poput Kine, Indije, Rusije nešto manje, jer tamo ekonomija ima manje emisije od dozvoljenih Pariškim sporazumom, a energetski sektor ima sve manji udeo u bruto domaćem proizvodu (BDP). Naravno, gubitnik bi bile SAD, koje su tek sada postale energetski nezavisan izvoznik nafte i plina, ali zbog eksplozije sektora škriljca i devastirajućeg učinka ove industrije na životnu sredinu. Međutim, SAD nisu u tužbi koju su Greta Thunberg i još 16 tinejdžera podigli protiv Francuske, Nemačke, Brazila, Argentine i Turske, što znači da je za njen „aktivizam“ važan samo CO2, a katastrofalni prizori snimaka polja škriljca u Sjedinjenim Državama su „životne sredine“ ili šta?

Ironija je u tome da bi, ako se bude verovalo jednom delu znanstvenih krugova, rezultat “zelene revolucije” mogao biti niz pravih revolucija u raznim delovima sveta, a zna se da nijedna prava revolucija u istoriji nije bila “gala večera“, nego su sve bile krvave i nasilne.

Ipak i ovu kritiku treba uzeti s rezervom, zato što nije dobronamerna jer dolazi od strane onih koji na globalnoj razini već jesu ili nameravaju privatizovati i energetski sektor koji se oslanja i na tradicionalne izvore, ali jednako tako i “zelenu ekonomiju”, koja je uz enormno visoke cene nafte i gasa mogla osiguravati veći profit. Sada više ne.

I upravo stoga vredi podsetiti na govor bolivijskog predsednika iz 2012., koji isto tako, ali iz drugog ugla, osuđuje zeleni kolonijalizam, jer će se bankari i vlasnici korporacija već nekako dogovoriti oko načina proizvodnje potrebne energije koji će im osigurati profit.

 

Evo Morales – „Zelena ekonomija je novi oblik kolonijalizma koji uništava narode i prirodu“

S Ostrva sunca, na našem svetom jezeru Titikaka, poručujemo kako smo se okupili, ne da čekamo kraj sveta, već kako bi dočekali novu zoru koja će dati nadu ljudima. (…) Na ovom ostrvu je započelo vreme i istorija sinova sunca, ali je onda s dolaskom stranih osvajača pao mrak. (…)

Vreme je da se narodi u svetu, društveni pokreti i svi marginalizovani, diskriminisani i poniženi ujedine, organizuju, pokrenu i postanu svesni kako ulazimo u novo doba. Svet potresa duboka kriza globalnih razmera. (…) Ovo je doba kapitalizma i neobuzdanog konzumerizma. Dobu u kojem čovek misli kako je on sam bolji od Majke Zemlje i kako ona može biti predmet njegove dominacije i pohlepe došao je kraj. Na jednoj strani imamo kapitalizam, sveopštu privatizaciju, robu, neracionalno iskorištavanje i uništavanje prirodnih resursa, te pojačanu zaštitu privatnih kompanija i profita. S druge strane se sve više i više ukidaju socijalna prava, uništavaju javno zdravstvo i obrazovanje, te krše ljudska prava. Danas kompanije i ljudi u razvijenim zemljama prolaze kroz dramatičnu krizu kapitalizma, a koja je posledica tržišnog nasilja. Kapitalističke vlade misle kako je spašavati banke važnije od spašavanja naroda. (…) U kapitalističkom sistemu banke imaju povlašćen status i tretiraju se kao „građani prvog reda”. Postale su važnije i od života samog. U toj divljoj džungli, narodi, žene i muškarci, nisu braća i sestre. Nisu ni građani. Oni su samo loši dužnici i potrošači. (…)

Svedoci smo „zelene vladavine“. Monetarna politika, održivi razvoj i ekološki pristup su zeleni kao dolar. Suočeni smo s novim talasom suštinske krize kapitalizma u kojoj njegovi ideolozi zagovaraju privatizaciju prirode kroz, kako oni to nazivaju, „zelenu ekonomiju“ ili „zeleni ekološki kapitalizam“. Međutim, istina je da su tržišna ekonomija, liberalizam i privatizacija uvek uzrokovali neimaštinu, glad, isključenost i marginalizaciju.

Danas je 21. decembar 2012. godine, prvi dan „Pačakuti“ doba. (…) Budimo svedoci kraja ere nasilja nad ljudima i prirodom i neka nas ovaj dan odvede u novo doba, u kojem će ljudi i Majka Priroda biti jedno. U kojem će svi ljudi sveta živeti u harmoniji sa svemirom… Mi smo ratnici dobrog življenja, pobunjenici u svetu. Na deset načina se možemo suprotstaviti kapitalizmu i započeti graditi kulturu života:

• Iznova izgraditi demokratiju i dati vlast siromašnima, a politiku prisiliti da služi narodu.
• Povećati socijalna i ljudska prava i prestati komercijalizovati ljudske potrebe.
• Dekolonizovati naše narode i kulture i izgraditi „socijalizam zajedništva i dobrog življenja“.
• Voditi iskrenu politiku zaštite životne sredine i ustati protiv kolonijalne „zelene ekonomije“.
• Uspostaviti suverenitet nad prirodnim resursima, što je osnovni preduslov za otpor neokolonijalnoj dominaciji i za razvoj svih naroda.
• Uspostaviti nezavisnost u prehrani i poštovati neotuđivo ljudsko pravo na hranu.
• Stvoriti savez naroda juga koji će se suprotstaviti intervencionizmu, neoliberalizmu i kolonijalizmu.
• Znanje i tehnologija moraju biti dostupni svima.
• Izgraditi svetsku institucionalnu zajednicu naroda.
• Ekonomski razvoj ne bi smeo imati za cilj akumulaciju kapitala i profita, nego mora biti celovit i učiniti da ljudi žive u sreći i skladu s Majkom Zemljom.

Ovo je deset najvažnijih stavki iz Moralesovog „Manifesta Ostrva sunca“.

„Ovo novo doba je doba koje će obeležiti moć rada, solidarnosti svih naroda, zajedništvo svih živih bića s Majkom Zemljom i u kojem ćemo svi raditi na izgradnji naše vizije socijalizma koji se temelji na pravima čoveka, a ne na zakonitostima tržišta.

Poziv bolivijskog predsednika na suživot sa prirodom i njegove ustrajne kritike “zelene ekonomije” je ujedno upozorenje da je njen krajnji cilj privatizovati i naprosto preoteti energetski sektor suverenim narodima i državama i kao takva samo je jedan od oblika kolonijalizma.

Na kritičarima naših pisanja o projektu Greta Tunberg, jer je ovo dete samo glumac u velikom korporativnom teatru, je da prosude jesu li u pravu oni koji švedskoj tinejdžerki pišu emotivne govore ili Evo Morales koji tvrdi da je „zelena ekonomija zelena kao američki dolar“.

 

Nebojša Babić

 

Reference:
https://www.sustainlv.org/evo-morales-entering-the-pacha-a-new-beginning/
https://it.insideover.com/ambiente/la-trappola-del-green-deal.html
http://www.altaalegremia.com.ar/contenidos/Manifiesto_Isla_Del_Sol.html
https://magazinplus.eu/zelena-ekonomija-je-samo-novi-oblik-kolonijalizma-koji-unistava-prirodu-i-narode/
https://www.climaterealityproject.org/