Domorodačka plemena Brazila protestuju širom zemlje uoči početka presude o zemljišnim pravima koja se trenutno razmatra i koju će potencijalno sprovesti Vrhovni sud Brazila.¹

 

Samo u Braziliji se okupilo oko 6.000 domorodaca iz 173 etničke zajednice kako bi iskazali nezadovoljstvo i izvršili pritisak na Vrhovni sud, jer bi ih najavljena reforma lišila prava na svu zemlju koju fizički nisu koristili 5. oktobra 1988. godine, kada je usvojen Ustav Brazila i čime je zvanično obnovljena demokratija u toj zemlji.

 

“To je svetinja, naša istorija, naš život. Imamo pravo da uzgajamo useve i prodajemo našu stoku, našu ribu, da živimo održivo. Takođe se prilagođavamo novim vremenima, praveći ravnotežu između naših potreba i razvoja kao ljudskih bića, ali bez gubitka naše kulture“, rekao je demonstrant Pi Surui, iz sela u amazonskoj državi Rondonija.²

 

“Kriterijumi nisu funkcionalni za utvrđivanje da li je neka teritorija tradicionalno korištena ili ne, jer postoje različiti konteksti, različite grupe koje iz mnogo razloga nisu bile na svojoj teritoriji 1988. godine“, rekla je Samara Patako, advokat Udruženja brazilskih domorodaca.  

 

Ova reforma predstavlja pretnju za stotine domorodačkih teritorija, stotine hiljada ljudi i desetine još uvek nekontaktiranih plemena. Ako je sud odobri, posledice reforme bi mogle izbrisati ova plemena, uključujući Ksokleng, Kavahiva, Guarani i druga.