Dana 20. septembra 2006. godine, tadašnji predsednik Venecuele Ugo Čavez je bio pozvan da govori pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija. Iskoristio je priliku da kritikuje Sjedinjene Države, neoliberalizam i američke hegemonističke ratove širom sveta. Govor je postao istorijski između ostalog jer je Čavez javno nazvao tadašnjeg američkog predsednika Džordža Buša “đavolom”. Prenosimo deo tog izlaganja:

[…] Hegemonističke pretenzije američkog carstva dovode u opasnost sam opstanak ljudske vrste. I dalje vas upozoravamo na ovu opasnost i apelujemo na građane Sjedinjenih Država i sveta da zaustave ovu pretnju, koja je poput mača koji nam visi nad glavom […] Mislim da su prvi ljudi koji bi trebali pročitati ovu knjigu naše braće i sestre u Sjedinjenim Državama, jer je njihova pretnja upravo u njihovoj kući.

Đavo je kod kuće. Đavo, sam đavo, je upravo u kući. A đavo je juče došao ovde. Juče je đavo došao ovde. Baš ovde. [prekrsti se] I miriše na sumpor i danas.

Juče, dame i gospodo, sa ove govornice, predsednik Sjedinjenih Država, gospodin koga nazivam đavolom, došao je ovde, razgovarajući kao da je vlasnik sveta. Zaista. Kao vlasnik sveta. Mislim da bismo mogli pozvati psihijatra da analizira jučerašnju izjavu predsednika Sjedinjenih Država. Kao portparol imperijalizma, došao je da podeli svoje nostrume, da pokuša da sačuva trenutni obrazac dominacije, eksploatacije i pljačke naroda sveta.

[…] američko carstvo čini sve što može da konsoliduje svoj sistem dominacije. I ne možemo im to dozvoliti. Ne možemo dozvoliti konsolidaciju svetske diktature.

Izjava “roditelja sveta” – cinična, licemerna, puna imperijalističkog licemerja nastalog iz potrebe da sve kontrolišu.

Kažu da žele nametnuti demokratski model. Ali to je njihov demokratski model. To je lažna demokratija elita i, rekao bih, vrlo originalna demokratija koja se nameće oružjem, bombama i nasiljem. Kakva čudna demokratija. Aristotel to možda neće prepoznati niti drugi koji su u korenu demokratije. Kakvu vrstu demokratije namećete sa marincima i bombama?

Juče nam je predsednik Sjedinjenih Država rekao ovde, u ovoj prostoriji, a ja citiram: “Gde god pogledate, čujete ekstremiste koji vam govore da možete pobeći iz siromaštva i povratiti svoje dostojanstvo kroz nasilje, teror i mučeništvo.” Gde god pogleda, vidi ekstremiste. A tebe, brate moj – on gleda tvoju boju i kaže: oh, evo ekstremiste. Evo Morales, dostojni predsednik Bolivije, njemu liči na ekstremistu. Imperijalisti svuda vide ekstremiste.

Nije da smo ekstremisti. Već se svet budi. Svuda se budi. I ljudi ustaju.

Imam osećaj, dragi svetski diktatore, da ćeš ostatak dana provesti kao noćnu moru jer mi ostali ustajemo, svi oni koji ustaju protiv američkog imperijalizma, koji kliču za jednakost, za poštovanje, za suverenitet nacija. Da, možete nas nazvati ekstremistima, ali mi ustajemo protiv imperije, protiv modela dominacije.

Vlada Sjedinjenih Država ne želi mir. Želi iskoristiti svoj sistem eksploatacije, pljačke, hegemonije kroz rat. Želi mir… Ali šta se dešava u Iraku? Šta se dogodilo u Libanu? U Palestini? Šta se dešava? Šta se dešava poslednjih 100 godina u Latinskoj Americi i u svetu? A sada prete Venecueli – nove pretnje Venecueli, Iranu? Obratio se narodu Libana. Rekao je da su mnogi od vas videli kako su vaši domovi i zajednice zahvaćeni unakrsnom vatrom. Koliko cinični možete biti? Kakva besramna sposobnost laganja. Bombe u Bejrutu milimetarskom preciznošću? To je unakrsna vatra? Sigurno misli na vesterne, kada ljudi pucaju iz kuka pa neko bude uhvaćen u unakrsnoj vatri. Ovo je imperijalističko, fašističko, atentatorsko, genocidno carstvo, pa i u Izraelu pucaju na narode Palestine i Libana. To se događa. I sada čujemo: “Patimo jer vidimo uništene kuće.“

Mislim da niko u ovoj prostoriji ne može da odbrani sistem. Prihvatimo – budimo iskreni. Sistem UN-a, rođen nakon Drugog svetskog rata, propao je. Bezvredno je. O, da, dobro je okupiti nas jednom godišnje, viđati se, davati izjave i pripremati sve vrste dugih dokumenata i slušati dobre govore, poput Abelovog jučerašnjeg ili govora predsednika Mullaha. Da, dobro je za to. I ima mnogo govora, a mnogo smo čuli od predsednika Šri Lanke, na primer, i predsednika Čilea. Ali mi, skupština, pretvoreni smo u samo savetodavni organ. Nemamo moć, nemamo moć da utičemo na strašnu situaciju u svetu. I zato Venecuela ovde, danas, 20. septembra, ponovo predlaže da ponovo uspostavimo Ujedinjene nacije.