Naslov u medijima (N1, NovaS, Danas, Telegraf):¹,²,³,⁴ “Lukašenko ličnost godine u organizovanom kriminalu i korupciji”,  pretpostavlja i nezavisnost veća koje donosi takav izbor. U suprotnom bi se prema takvom izboru zauzela određena distanca, pa bismo dobili malo duži naslov, poput: “Lukašenko ličnost godine u organizovanom kriminalu i korupciji, prema izboru OCCRP”. Pošto nam naslov nije pružio informaciju o poreklu takve odluke, morali smo zagristi ovaj klikbejt kako bismo do toga došli iz teksta.

Ispostavlja se da je beloruskog predsednika za ličnost godine u organizovanom kriminalu proglasila organizacija “Projekat za izveštavanje o organizovanom kriminalu i korupciji” (OCCRP). Ovaj NVO osnovan je 2006. godine kao konzorcijum istraživačkih centara, medija i novinara koji deluju u Istočnoj Evropi, Kavkazu, Centralnoj Aziji i Centralnoj Americi, iz čega proizilazi da se bavi ocenjivanjem stepena usvajanja ekonomskih, političkih, pravnih i kulturnih standarda Zapada u nezapadnim društvima (ispit koji Aleksandar Lukašenko očito nije položio).

Na vebsajtu ove organizacije saznajemo i ko su finansijeri “nezavisnosti” tog projekta: američki Stejt department, Ministarstva spoljnih poslova Britanije i Danske, Švedska međunarodna razvojna agencija, kao i raznorazne fondacije poput Rokfelerove, Otvorenog društva, Fordove, USAID, itd.⁵ Jednom kada to ustanovite naslov postaje razumljiviji. Koga bi još zainteresovao naslov poput: “Zapadne vlade i fondacije proglasile Lukašenka za ličnost godine u organizovanom kriminalu i korupciji”? Zapravo, bilo bi to po besmislenosti u rangu sa proglašenjem poraženog kandidata venecuelanske opozicije, Huana Gvida, predsednikom Venecuele.

Zanimljivo je baciti oko i na to sa kim je dobitnik ove nagrade bio u konkurenciji.⁶ Naime, pored Lukašenka tu su bili i bivši avganistanski predsednik Ašraf Gani (kako bi se za propast kolonijalnog projekta u Avganistanu skinula odgovornost sa SAD i EU), predsednik Sirije Bašar al-Asad (pošto sličan kolonijalni projekat u Siriji nije zaživeo), predsednik Turske Redžep Tajip Erdoan (koji za razliku od svojih prethodnika sve više balansira između Istoka i Zapada) i, da ne kaže svet da nema Zapadnjaka, na petom mestu nalazi se bivši austrijski kancelar Sebastian Kurc (zato što je “bivši”, pa je pobedila “vladavina prava”).

Naravno da je perspektiva koju dajemo politička, iako ne sumnjamo da se OCCRP poziva na pravnu. Zato se među konkurentima nisu našli ni oni što organizovano kriminalno podižu ograde oko Evrope, kako bi pored mobilnosti kapitala ograničili mobilnost rada i zaštitili bogatstvo koje Zapad (između ostalog) tako crpi; niti su se među njima našle na desetine “demokratskih” lidera siromašnih zemalja Trećeg sveta koji omogućavaju eksploataciju sopstvenih naroda i obezbeđuju Zapadu prenos suficita. Naime, sve je to “u skladu sa zakonom” (kako imaju običaj da kažu) oblikovanim da štiti takvu strukturu.

I sam naslov sa N1 koji nas je podstakao da napišemo ovaj članak dugujemo sličnom oblikovanju pravnog okvira. Podsetićemo da je privatni deonički fond KKR (vlasnik Junajted grupe) 2014. godine zatražio od Vlade Srbije izmene nacrta Zakona o elektronskim medijima, što je EU podržala i predložila reviziju člana 46. Zakona o informisanju, koji su američki investitori smatrali isuviše restriktivnim.⁷ Želeći da ostane na putu evropskih integracija, Vlada Srbije je bez pogovora prihvatila predlog Brisela, iako je ta ista Evropska komisija primenila drugačije standarde za javni servis Srbije (RTS), koji je 2009. godine bio prisiljen da razdvoji delatnosti proizvodnje programa i distribucije. Danas je aktuelna promena Ustava, opet u svrhu više “nezavisnosti” kojom bi se eliminisala osnova za “korupciju” beloruskog ili sirijskog tipa, što bi nas svrstalo među konkurente za nagradu OCCRP-a naredne godine.

Neko će se zapitati otkud među medijima koje smo nabrojali i Srpski telegraf, a odgovor je sasvim prost: Srbija se pridružila najnovijem paketu sankcija Belorusiji, pa eto prilike da se opravda beskičmenjaštvo koje se u sklopu evrointegracija od nas zahteva.⁸ A, vaše pravo da budete objektivno informisani potražite na Princip.info.