Pravosudne reforme kao ključ evrointegracija

REUTERS

Srbija se nalazi pred referendumom o Ustavnim promenama koje se tiču pravosudnih reformi. Odgovorom “Za” (ili “Da” u nastavku teksta) 16. januara na glasačkim mestima, građani će potencijalno uticati na navodno jačanje vladavine prava i politički nezavisnije sudstvo, dok će odgovorom “Protiv” (ili “Ne” u nastavku teksta), prema zagovornicima promena, ostaviti sudstvo u trenutno zavisnom položaju od izvršne i zakonodavne vlasti. Kako bismo se detaljnije osvrnuli na ove Ustavne promene i njihove potencijalne političke kontradikcije, potrebno je da se na trenutak dotaknemo i drugih zapadnih društveno-političkih modela koji često idu u paketu zajedno sa “vladavinom prava”.

Uz vladavinu prava, demokratija, ljudska prava i sloboda medija su upravo te tekovine zapadne civilizacije sa kojima se najćešće srećemo u političkom i javnom prostoru, a koje se neretko koriste, pa nekad i samo u formi floskula, kako bi se pridobili politički poeni i na dužem planu ostvarili određeni politički uticaji i interesi. Sa započetim evrointegracijama početkom 2000-ih, Srbija se često nalazi u nametnutoj poziciji da svoje unutrašnje reforme sprovodi upravo radi zadovoljavanja evropskih standarda pomenutih tekovina.

Zajednička tačka svih ovih tekovina je više nego očigledna – nominalno izmeštanje pozicije moći iz ruku državne vlasti (kao glavne tekovine socijalističkih režima) u ruke samih građana te zemlje (kao tekovine svih zapadnih “civilizovanih” zemalja). Dok se građani bore za sopstvene interese koje predstavljaju kao narodne tj. bolje “demokratske” uslove i “ljudska prava”, u te zemlje neometano prodire zapadni kapital kroz masovne privatizacije, kao i propagandni i politički interesi zapadnih zemalja kroz NVO agenture, medije, fondove i kulturološke uticaje. Krajnji rezultat je zapravo izmeštanje ekonomske, a samim tim i političke moći u ruke najkrupnijih zapadnih kapitalista i njihovih zemalja prema čijim interesima se društvo i zemlja dalje oblikuju. Građani sa političkim i društvenim interesom (najčešće srednje i više klase) dobrovoljno rade u korist jačanja ovih tekovina i naše dalje integracije u zapadni sistem, dok su niže klase, a posebno radnička, nesumnjivo pod najvećim udarom.

Tokom ostvarivanja EU pristupnih poglavlja 23 i 24, od 2014. do danas, EU je uložila 3,98 miliona evra bespovratnih sredstava direktno, a kroz razne fondove kao što je IPA II oko 540 miliona evra (!) za reformu vladavine prava u Srbiji.

Postavlja se pitanje da li vladavina prava poput ostalih zapadnih tekovina takođe predstavlja polugu zapadnog imperijalizma u zemljama kapitalističke poluperiferije kao što je Srbija ili se može posmatrati u nešto nezavisnijem kontekstu?

Krenimo od nesumnjivog, a to je i da ova reforma ima za cilj da dodatno ojača sudsku moć nasuport zakonodavne i izvršne vlasti i izmesti je u ruke navodno nezavisnih i samostalnih sudija i tužilaca, čime bi se ratosiljali još jedne “zaostale” socijalističke ideje sa kojima generalno “nije moguće ići u EU”.1 Time bismo omogućili građanima direktnu “korist” u njihovim pravnim postupcima, a to ne samo da deluje poželjno – jer ko ne bi želeo da ima politički nezavisnog i samostalnog sudiju ispred sebe u sudskom postupku – već čak ni ne deluje na prvu da postoji bilo kakva mogućnost daljeg direktnog potčinjavanja EU interesima kao što je to slučaj sa ostalim tekovinama tj. neće sigurno EU misliti o tome da postavlja svog sudiju u određenom srpskom sudu ili da iz nekog razloga učestvuje u bilo kakvoj korupciji, nego baš naprotiv (navodno).

Šef delegacije EU, Sem Fabrici, o reformama pravosudnog sistema. Foto: N1

No, da bismo u potpunosti razumeli u kojoj meri ovo potencijalno predstavlja dalje potčinjavanje EU interesima, pored unutrašnjih strukturalnih izmena potrebno je uzeti u obzir i širi kontekst. Reforma pravosuđa i vladavina prava je tema koja se sa ostalim zapadnim tekovinama provlači i nameće od početka naših evrointegracija i nesumnjivo je kompleksan proces koji praktično traje od ranih 2000-ih. Krenućemo od 2007. kada je ukazano od strane Venecijanske komisije na “preteranu ulogu parlamenta prilikom imenovanja u pravosuđu”2, pa se 2009. dogodila neuspela reforma pravosuđa, a onda u periodu od 2010. do 2016. godine sproveden program pravne i pravosudne reforme u Srbiji od strane Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) finansiran od strane Nemačke sa 5,3 miliona evra i EU sa 1,8 miliona evra3, dok je periodu od 2007. do 2013. godine programirano 56 miliona evra od strane EU za poboljšanje vladavine prava4. Najkonkretniji rezultat ovih programa jeste otvaranje Akcionih EU pristupnih poglavlja 23 i 24 o pravosuđu i osnovnim pravima5. Tokom ostvarivanja ovih poglavlja, od 2014. do danas, EU je uložila 3,98 miliona evra bespovratnih sredstava direktno6, a kroz razne fondove kao što je IPA II oko 540 miliona evra (!) za reforme u oblasti vladavine prava (36% od 1,5 milijarde evra).7 Kroz projekat “EU za Srbiju” finansiran je i podržan Visoki Savet Sudstva (VSS) takođe od strane EU i implementiran od strane GIZ-a.8

Sada deluje jasnije zašto svi zapadni i prozapadni zvaničnici podržavaju i priželjkuju “ubedljivo da” na referendumu, uključujući i Britaniju, Francusku, Italiju, Nemačku i SAD9, a zašto Sem Fabrici, šef delegacije EU, navodi da su ove reforme od “presudnog značaja za evrointegracije”10: uložili su ogromna sredstva kako bi se reforme u oblasti vladavine prava u Srbiji ostvarile i očekuju da im se to vrati, a spomenućemo uskoro i kako. U poboljšavanju reformi su učestvovali nakon prvobitnog nacrta Ministrastva pravde iz 2017. godine, stručna domaća javnost, sudije i tužioci (Društvo Sudija Srbije, Udruženje tužilaca), NVO organizacije i međunarodna zajednica kako bismo došli do nacrta Ustava o kojem se odlučuje 16. januara na referendumu (detaljni hronološki pregled dostupan ovde:11 ). Kao što navodi i ministarka za EU integracije, Jadranka Joksimović, poslednjih 10 godina u istraživanjima javnog mnjenja jedna od stavki koju građani navode da očekuju od procesa evrointegracija jesu nezavisno pravosuđe, efikasnije pravosuđe, borba protiv korupcije, koja je usko i povezana sa nezavisnim pravosuđem.12 I upravo tako bi ustavne promene samim tim značile i pridobijanje veće podrške građana za EU integracije, jer bi vladavina prava kao jedna od najznačajnijih tekovina “civilizovanih” zemalja bila sprovedena i poboljšana (bar na papiru) u okviru i pod pritiscima baš evrointegracija.

Ambasador Nemačke priželjkuje ubedljivo “da” na referendumu. Foto: Blic

U kontekstu daljih evrointegracija, ove potencijalne reforme su već omogućile otvaranja novih klastera za pristup EU, tačnije 4 povezana poglavlja13, a evrointegracije ističe i domaća struka koja je direktno učestvovala u izradi ovih reformi: “ukoliko Ustav Srbije ne bude promenjen, nema šanse da se Srbija pomeri u procesu pristupa EU”.14 Ne treba ni zanemariti da je sa prodorom zapadnog kapitala kod nas bitno i da se taj kapital pravedno i apolitično raspoređuje, bez upliva državne političke korupcije i političkih pritisaka, pa upravo zato premijerka Ana Brnabić navodi da je nezavisno pravosuđe bitno i zbog naše privrede (koja je direktno potčinjena EU tržištu i ekonomiji).15  Funkcionalna vladavina prava, baš kao i demokratski principi, su (in)direktno bitni za EU jer su time sigurni da je bilo kojoj državnoj vlasti (koju imaju za cilj da konačno potčine svojim interesima) upliv u te principe ograničen na minimalno, a dobrim delom otvoren upravo za EU interesne uticaje i interese krupnog kapitala (bez obzira na politiku).

Sudije i tužioci koji su i bili deo Radne grupe za Ustavne promene, skoro su u potpunosti saglasni da će “Da” biti “veliki iskorak napred” po pitanju nezavisnosti pravosuđa (iako sudija Majić demantuje da su sve sudije saglasne16 ), pre svega jer se izbor sudija izmešta iz parlamenta u Visoki savet sudstva (isti onaj podržan i finansiran od strane EU i GIZ-a), a čime će uspeti da još više smanje političke pritiske, iako se slažu da se ne radi o “epohalnim” promenama17 i da još ima “mnogo prostora za unapređenje”18. U kontekstu nivoa nezavisnosti koje sudstvo bar na papiru dobija, neke analize proevropskih organizacija i tela ukazuju da će uprkos ovim promenema “skupštinska većina zadržati uticaj na izbor tužilaca” i da se “može očuvati politički uticaj nad izborom sudija”.19 Cilj ovakvih primedbi jeste da se trenutne Ustavne promene odbace, pre svega zbog “jednopartijske i nelegitimne skupštine”, ali i kako bi se ostvario u bliskoj budućnosti još veći nivo političke nezavisnosti za sudstvo, koji bi bio izglasan na budućim referendumima koji se mogu očekivati upravo radi daljeg usklađivanja pravosuđa i (ostalih tekovina) sa EU standardima20 (takve tendencije od strane proEU tela treba očekivati svakako).

Tužilac Goran Ilić ispred Udruženja tužilaca, stručnog tela koje je aktivno učestvovalo u reformama

Iz svega izloženog je jedino sigurno da će sa “Da” Srbija ubrzano napredovati u evrointegracijama i da ćemo kroz spoljno-politički kontekst zasigurno biti otvoreniji za nove EU fondove i interese, a podložniji daljim zahtevima za integraciju u EU. Stvarna unutrašnja dobit je diskutabilna, ali čak i da se ostvari u osetnoj meri za građane Srbije, to će biti samo dodatni plus za EU, jer će se time zadobiti direktna i veća podrška građana za evrointegracije koja je još uvek niska (oko 50% prema poslednjim istraživanjima21 ). Međutim, stvarna unutrašnja dobit za ekonomski zavisnu, kapitalističku poluperiferiju kao što je Srbija je pak izuzetno diskutabilna i ne može se posmatrati bez sagledavanja klasne strukture društva, pa ni klasnog interesa sudija i tužilaca, pa očekivati da će ove izmene pravosuđa veliki broj ljudi u Srbiji zapravo osetiti u praksi je pak preambiciozno. Posebno imajući u vidu da određeni deo stručne javnosti smatra i da u sadašnjoj postavci pravosuđa postoji sasvim dovoljno nezavisnosti, ali se to u praksi ne ostvaruje, verovatno upravo zbog klasnog karaktera i ekonomske potčinjenosti raznih političkih i pravosudnih struktura.22 Ovo potvrđuju i mnogi zagovornici “Za” promene, poput predstavnika Društva Sudija Srbije, jednih od glavnih stručnih učesnika u reformama, koji su naznačili da ni “savršen Ustav ne mora biti garancija nezavisnog pravosuđa, već su bitni pravosudni zakoni, kao i ponašanje celog pravosuđa i političara koji su na vlasti, kako bi se ostvarila ukupna atmosfera koja će obezbediti nezavisnost pravosuđa.”23 

U slučaju da se izglasa “Ne”, proces pristupanja EU će biti značajno usporen, pa će time i uslovljenost daljim zahtevima koje EU bude nametala Srbiji biti značajno manja, a čime bi se i otpor aneksiji od strane EU povećao i zadobilo se vreme i prostor za veću organizaciju i uplive anti-EU politike kod nas i zaokret ka drugačijim političkim opcijama i interesima u Srbiji.

 

Liked it? Take a second to support Nenad Pekez on Patreon!


  1. https://www.facebook.com/RevolucionarnaNPF/photos/5100057370014523  

  2. https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-59480325 

  3. https://europa.rs/pravna-i-pravosudna-reforma-uz-podrsku-eu/ 

  4. https://europa.rs/pomoc-eu-republici-srbiji/eu-i-srbija-na-delu/vladavina-prava/  

  5. https://www.vk.sud.rs/sites/default/files/attachments/Revidirani%20AP23%202207_0.pdf  

  6. https://www.drzavnauprava.gov.rs/sr/vest/31590/ministarka-pravde-i-sef-delegacije-eu-obelezili-pocetak-druge-faze-projekta-eu-uz-pravdu-podrska-poglavlju-23.php 

  7. https://www.mei.gov.rs/srl/fondovi/fondovi-evropske-unije/ 

  8. https://www.euzatebe.rs/rs/projekti/eu-za-visoki-savet-sudstva  

  9. https://princip.info/2022/01/07/referendum-britanija-francuska-i-italija-se-pridruzuju-nemackoj-i-sad-u-podrsci-ustavnim-promenama/  

  10. https://rs.n1info.com/vesti/fabrici-reforme-pravosudnog-sistema-imaju-presudnu-ulogu-za-pristupanje-eu/  

  11. https://www.slobodnaevropa.org/a/ustav-srbija-izmene/31206056.html 

  12. https://www.mei.gov.rs/srl/vesti/2467/189/335/detaljnije/j-joksimovic-fokus-rada-na-otvaranju-klastera/  

  13. https://www.facebook.com/OtporAneksijiSrbije/photos/112989004591015  

  14. http://www.nspm.rs/hronika/dragana-boljevic-ukoliko-ustav-ne-bude-promenjen-srbija-nece-napredovati-u-procesu-evropskih-integracija-za-koje-se-opredelila.html  

  15. https://europa.rs/fabrici-reforma-ustava-mora-da-elimise-politicki-uticaj-na-pravosudje/  

  16. https://www.euronews.rs/srbija/politika/30535/referendum-o-promeni-ustava-bjelogrlic-smanjuje-se-uticaj-politike-na-pravosude-majic-nije-pravi-trenutak/vest 

  17. Hadžiomerović – https://youtu.be/HB0Ag9Kmq-4  

  18. https://uts.org.rs/uts-konferencija-u-susret-izmenama-ustava-ustav-nije-dovoljan-za-nezavisno-pravosudje/ 

  19. https://europeanwesternbalkans.rs/konacna-verzija-ustavnih-amandmana-ne-oslobadja-pravosudje-od-politickog-uticaja/  

  20. https://www.dw.com/sr/sofija-mandi%C4%87-bojkot-referenduma-je-bezubo-sredstvo/a-60194395  

  21. https://europeanwesternbalkans.rs/srbija-i-eu-sta-nam-zapravo-govore-istrazivanja-javnog-mnjenja/  

  22. prof. Ustavnog prava Slobodan Orlović – https://youtu.be/HB0Ag9Kmq-4 

  23. Boljević – https://youtu.be/ML_sG281DAQ?t=1355  

Ostavite komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.