Po uzoru na Dansku, još jedna zemlja EU članica – Švedska – razmatra da uvede “finansijske podsticaje” vlasnicima švedskih pasoša „rođenih u inostranstvu“ da emigriraju u sklopu šeme “dobrovoljne repatrijacije”.
Postojeća šema, koja nudi 10.000 švedskih kruna (oko 960 dolara) i putne troškove za izbeglice da napuste zemlju, sada bi se proširila i na naturalizovane švedske državljane koji se zbog socijalnog statusa (što je u direktnoj vezi sa poreklom i bojom kože) smatraju nepodobnim i teretom države.
Predlog se pojavljuje usred nedavnih podataka koji pokazuju da je više ljudi napustilo Švedsku nego što je stiglo prošle godine, što je prvi neto migracioni gubitak u poslednjih 50 godina. Broj zahteva za azil na istorijskom niskom nivou, s tim da se broj dozvola za boravak u vezi sa azilom nastavlja smanjivati.
Predlog, koji predlaže proširenje šeme dobrovoljnog izlaska na naturalizovane građane, izazvao je zabrinutost zbog njegovog potencijalnog uticaja na društvenu integraciju. Grupa za istraživanje je upozorila da bi povećanje iznosa granta, kao što se vidi u izdašnijoj ponudi Danske od približno 14.800 dolara, moglo poslati signal da imigranti nisu dobrodošli, što bi potencijalno dovelo do manjeg učešća na tržištu rada i povećanog kriminala među ciljanim grupama imigranata.
Međutim, nakon što se u Švedsku slio rekordan broj imigranata 2015. godine, Stokholm je uveo ograničenja koja su imigracionu politiku zemlje učinila jednom od najstrožih u Evropi. Ovo, inače, nije prvi put da skandinavske EU zemlje ucenjuju azilante. Tokom kovid pandemije Danska je nudila besplatne vakcine Ruandi u slučaju da ta afrička zemlja prihvati njene azilante1; na početku sukoba u Ukrajini otvorili su širom vrata ukrajinskim izbeglicama, a povećali nasilnu deportaciju “obojenih”2; a takođe su ograničili broj “nezapadnih” etničkih manjina u naseljima do 30 odsto u navodnom pokušaju da “smanje rizik od verskih i kulturnih paralelnih društava”3.
