https://www.youtube.com/watch?v=YaZp2xEoaPo

Predsednik Turske, Tajip Redžep Erdoan i njegova vladajuća partija AKP pokušavaju da iskoriste neuspeli pokušaj vojnog udara u svoju korist i izvrše kontraofanzivu protiv političkih protivnika. Mediji izveštavaju o brojevima uklonjenih oficira, policajaca, sudija i savetnika, ali ne i o organizovanom delu naroda u revolucionarnim kvartovima.

Turski revolucionari bolje od ikog znaju kakve su posledice vojnih udara budući da su ih i sami trpeli na svojim leđima, a takođe su svesni da su priče o zaštiti demokratije čista demagogija. Pravilno predvidevši da će reakcionarne snage među simpatizerima AKP-a, fašistima i islamistima iskoristiti haos i Erdoganovu podršku da se obračunaju sa revolucionarima kao i sa pripadnicima drugih vera i nacija–Alevima i Kurdima.

Ulice siromašnih kvartova Gazi, Okmejdani i Kučuk Armutlu su zauzele oružane milicije koje su postavile kontrolne punktove vršeći provere svih vozila koja u kvart ulaze i izlaze. Ujedno su organizovane i noćne patrole uz pomoć građana, a svakodnevno se sprovode i demontracije sa zahtevom: „Ni udar ni AKP. Hoćemo nezavisnu Tursku!”–koje aludira na to da je Turska neokolonija pod kontrolom imperijalizma.

Dok su sve parlamentarne partije, uključujući i „prokurdski” HDP, podržali AKP braneći „demokratiju”, a time dali legitimitet „ulici” u uličnim obračunima sa Erdoanovim protivnicima, revolucionarne organizacije predvođene Narodnim frontom štite narod od divljanja reakcionara i fašističkih provokacija, te time pružaju pravu alternativu represiji na delu, a ne samo ispraznim saopštenjima za javnost.