Majk Pompeo i američki zvaničnici razmatrali su „opcije“ za atentat na Džulijana Asanža nakon što je „WikiLeaks“ obelodanio CIA alate za hakovanje, kaže se u izveštaju.

Visoki zvaničnici CIA tokom Trampove vlade razgovarali su o otmici, i atentatu na osnivača „WikiLeaks“-a, Džulijana Asanža, piše u američkom izvještaju koji se poziva na izjave bivših bezbedonosnih zvaničnika.

Rasprave o kidnapovanju ili ubistvu Asanža vodile su se 2017. godine, objavio je „Yahoo News“, kada je odbegli australijski aktivista već petu godinu provodio u ekvadorskoj ambasadi u Engleskoj. Tadašnji direktor CIA-e, Majk Pompeo, i njegovi najviši zvaničnici bili su besni zbog razotkrivanja skupa alata za hakovanje pod nazivom „Vault 7“, što je agencija smatrala najvećim gubitkom podataka u svojoj istoriji.

CIA je odbila da komentariše ove navode.

Pompeo je 2017. Godine nazvao „WikiLeaks“ neprijateljskom obaveštajnom službom. U izveštaju se kaže da je to značajno, jer operativcima CIA daje zeleno svetlo za agresivniji pristup.

Barri Pollack, Asanžov američki advokat, nije odgovorio na zahtev za komentar, ali je za „Yahoo News“ rekao: „Kao američkog državljanina, smatram da je apsolutno nečuveno da naša vlada razmišlja o kidnapovanju ili ubistvu nekoga bez ikakvog sudskog procesa, jednostavno samo zato što je objavio istinite informacije.

“Nadam se i očekujem da će britanski sudovi razmotriti ove informacije i dodatno ojačati svoju odluku da ne izruče Asanža Sjedinjenim Državama”, dodao je njegov advokat.¹

Asanž se od 2012. nalazio u skloništu u ambasadi Ekvadora kako bi izbegao izručenje Švedskoj koja ga je nakon otkrivanja tajnih dokumenata optužila za silovanje. Uhapšen je 2019. godine nakon što je vlada Ekvadora odlučila da mu uskrati zaštitu i sada se nalazi u zatvoru u Londonu, odakle se bori protiv izručenja Sjedinjenim Državama.

Američki tužioci optužili su ga da je pokušao da pomogne Čelsi Mening u hakovanju vojne računarske mreže radi pribavljanja poverljivih dokumenata, pokušavajući da pomogne bivšem analitičaru američke vojske i u zaveri da pribavi i objavi poverljive dokumente kršeći Zakon o špijunaži.

Korišćenje Zakona o špijunaži u ovom slučaju žestoko je kritikovano od strane grupa za ljudska prava koje su istakle da je to otvorilo vrata za njegovu upotrebu protiv istraživačkih novinara uopšte, čiji se veliki deo posla vrti oko prikupljanja i objavljivanja informacija koje bi vlade radije držale u tajnosti .²