Evropska komisija je u sredu predstavila plan za globalno ulaganje 300 milijardi evra do 2027. godine u infrastrukturne, digitalne i klimatske projekte kao konkurenciju kineskoj inicijativi Pojas i put.

Plan je nazvan “Global Gateway”, treba da ojača evropske lance snabdevanja, podstakne trgovinu u EU i pomogne u borbi protiv klimatskih promena, fokusirajući se na digitalizaciju, zdravstvo, klimu i energetiku i transport, kao i na obrazovanje i istraživanje.¹

Više je nego čigledno na šta cilja opsežni program investicija koji je predstavljen u Briselu. Novac je namenjen za infrastrukturu širom sveta, pa i za one zemlje poput Srbije, koje već sarađuju sa Kinezima. EU planira da 300 milijardi evra u narednih pet godina investira u infrastrukturne projekte širom sveta, prevashodno u Africi, Aziji i Latinskoj Americi.

Predsednica Evropske Komisije Ursula fon der Lajen trebalo bi da lično da vodi i nadzire inicijativu. Prema najavama, plan bi trebalo da počiva na “demokratskim vrednostima” i bude alternativa kineskom Novom putu svile koji je otpočeo pre osam godina. „Pokazujemo da se okrećemo ka spolja, kako bismo podržali investicije svuda u svetu“, rekla je Fon der Lajen u Briselu. „Kod projekata će biti važne transparentnost i uzorno upravljanje.“

Iako se u papiru to izričito ne spominje, EU teži da suzbije kineski uticaj. U dokumentu dogovorenom u sredu navodi se da će inicijativa pokazati da investicije u skladu sa demokratskim principima donose dugoročne prednosti i održiv razvoj. Na pitanje da li je Gateaway cilja na Kinu, Fon der Lajen je rekla: „Ovo je jasna alternativa postojećim programima.“

300 milijardi evra dolziće iz različitih izvora, tako bi 135 milijardi do 2027. godine došlo iz Evropskog fonda za održiv razvoj. Još 150 milijardi dolazi iz postojećih programa i investicionih poduhvata država članica – to, dakle, nisu dodatni novci nego postojeći. Dodatnih 18 milijardi evra treba da stigne iz budžeta EU za razvojnu pomoć. Ideja je i da se privuče i privatni kapital za zajedničke projekte.

EU ima u planu da finansijski podrži izvoz evropskih firmi koje se nadmeću na kontrolisanim tržištima, i to protiv državnih ili visoko subvencionisanih korporacija, poput onih iz Kine. Kako je najavljeno, EU će pokušati da globalnim angažmanom nametne i određene standarde, onako kako je to Kini pošlo za rukom kada je u pitanju razvoj 5G mreže.

Kao primer Evropska komisija je navela primer investicije u proizvodnju vodonika u Africi, gde bi EU trebalo da osigura privatne investicije sa 3,5 milijardi evra. Zauzvrat, zemlje koje privuku investicije moraju da garantuju da će izvoziti vodonik bez carina i ograničenja. Kako kažu briselske diplomate koje su radile na dokumentu, nada je da će evropske firme uzeti deo kolača u izgradnji postrojenja ili distribuciji vodonika.

Pobrojano je i polaganje podvodnog kabla u Crnom moru koji će omogućiti brži internet. U Jordanu bi EU trebalo da finansira novi most do Zapadne obale koja je okupirana od strane Izraela.²