Iako u senci zbivanja u Grčkoj, mediji su izvestili o istorijskom dogovoru Zapadnih sila, Rusije i Kine sa Iranom o nastavku iranskog nuklearnog programa.

Čini se da su sve strane u pregovorima dobile nešto za sebe. Očekuje se proširenje trgovine između Rusije i Irana, pogotovo u sferi nanotehnologija. Kina će postati glavni uvoznik iranske nafte, a SAD dobija novog saveznika u borbi protiv Islamske države. Osim toga, Rusija se nada da će SAD konačno prestati sa uspostavljanjem raketnog štita u Evropi, iako SAD to odbija kao mogućnost.

Da li se, međutim, nešto krije iza ovog diplomatskog manevra SAD-a? Prema nekim analitičarima, budući da je uspostavljanje dogovora sa Iranom izuzetno loše viđeno u krugovima oko Obame (pre svega u Senatu, potom i među saveznicima poput Izraela), smatra se da je motivacija da se Evropa snabde iranskim gasom na račun ruskog.

Ova teza je uzela korena još 2014. godine, kada je neimenovni zvničnik Evropske komisije izjavio da je Evropi cilj da smanji zavisnost o ruskom gasu i nadomesti ga iranskim, ali im na tom putu stoje sankcije Teheranu. Istom prilikom, iranski predsednik Rohani je potvrdio da bi Iran mogao biti pouzdan izvor energenata za Evropu.

Osim pitanja dopreme iranskog gasa Evropi (mogućnost da ide preko Turske koja se već snabdeva istim) kao i pitanje rusko-iranskih odnosa, bude li se ostvarila ova konkurencija.