Iako je bila najglasanija partija na okružnim izborima u Španiji proteklog vikenda, Narodna partija (PP, Partido Popular) je izgubila apsolutnu većinu u gotovo svim opštinama u kojima ju je stekla 2011. godine na račun Socijalističke radničke partije Španije (PSOE, Partido Socialista Obrero de España). Najjači udarac su pretpeli u Madridu u kojem su držali vlast 24 godine, gde im ni izuzetno agresivna kampanja nije bila od pomoći da zadrže većinu. Nova gradonačelnica Madrida biće Manuela Karmena, kandidat nove političke formacije Podemos (špa. možemo) koja je već paktirala koaliciju sa PSOE.

Nezadovoljstvo ovih naslednika Frankovih tekovina, poziva se na „spas demokratiju” i zapadnih vrednosti (verovatno aludirajući na to da bi Podemos mogao uvesti sovjetski sistem), i traži koaliciju od samih socijalista ali i ultra-desničarske alternative Podemosu – C’s (skraćeno od Ciudadanos, tj. građani) [[Ciudadanos se izdaje za levi centar iako im je program neoliberalan i desničarski, a poznati su po svojim tesnim vezama sa ostatkom desnice poput same PP, ali i fašističkih Falangi]] da bi ostali na vlasti.

Sa druge strane, Podemos je daleko od radikalne levice kojom je desnica predstavlja, pa čak i od onoga kako bi sami sebe želili da vide i prikažu. Od svog osnivanja prošle godine do danas, programski ciljevi su im izgubili sav radikalizam, da bi se pretvorili u prostu socijaldemokratsku alternativu socijalistima (tj. socijal-liberalima) koji su doživeli politički bankrot tokom svog poslednjeg mandata, a još dublje potonuli u proteklih nekoliko godina usled korupcijskih skandala.  Ostaje da se vidi kako će Podemos održati balans između interesa radnog stanovništva, pogotovo onih najugroženijih i najpogođenijih neoliberalnim merama štednje, te krupnog kapitala sa druge strane. S obzirom da su ova dva interesa nepomirljiva, Podemos je u proteklom periodu kompromis nalazio u odbacivanju radikalnosti, dakle na štetu građana.