Pod izgovorom brige za ljudska prava, kibernetičku špijunažu i navodnu agresiju u Južnom Pacifiku, SAD kritikuje zbližavanje Ujedinjenog Kraljevstva sa Kinom optužujući je da izdaje svoje principe u zamenu za ekonomsku dobit.

Britanski Forein ofis je odbacio ove optužbe izjavljujući da se vlada obavezala da se će angažovati oko pitanja ljudskih prava u Kini, kao i da će svojim kineskim partnerima izraziti sve brige koje bude imala povodim ovih pitanja.

Ovaj diplomatski sukob je izašao na videlo kada je Ujedinjeno Kraljevstvo zatražilo prijem u Azijsku banku za infrastrukturne investicije–instituciju koja teži da umanji uticaj i uspostavi protiv-težu Svetskoj banci i Azijskoj banci za razvoj¹ . UK je ovaj potez sproveo bez ikakve konsultacije sa SAD-om, što je shvaćeno kao podrivanje uticaja kako SAD-a tako i grupe G7.

Sofija Ričardson, direktor nevladine organizacije Hjuman Rajts Voč (Human Rights Watch) za Kinu, smatra da UK mora da bude obazriva po pitanju kineskih investicija aludirajući da Kinezi žele da zauzmu kritične sektore britanske ekonomije. Tako je npr. kinesko preduzeće za proizvodnju telekomunikacione opreme Huavei (Huawei) dobio dozvolu za ulaganja u Ujedinjeno Kraljevstvo nakon što je utvrđeno da ne predstavljaju sigurnosni rizik. Za razliku od Britanije, SAD gaji nepoverenje prema ovoj firmi. Takođe, Kina i Ujedinjeno Kraljevstvo će ove nedelje objaviti da su kineska preduzeća dobila trećinu vlasništva nad britanskim nuklearnim projektom.

Patrik Kronin, stručnjak za azijska pitanja pri Centru za novu američku sigurnost, smatra da UK mora da bude oprezna u održavanju ravnoteže između nacionalne bezbednosti i ekonomskih interesa, pogotovo jer Kina cilja na ključne sektor poput energetskog, telekomunikacionog i finansijskog. On navodi da ovo produbljenje veza između Kine i američkog ključnog saveznika, Ujedinjenog Kraljevstva, naročito brine Vašington.

 

---

1. Najveći ulog u ovoj međunarodnoj instituciji imaju Japan i SAD sa po 15%, potom sledi Kina sa 6% ↩