Pre nešto manje od sedamnaest godina, 24. marta 1999. godine, Momir Bulatović, tadašnji predsednik SR Jugoslavije, objavio je televizijskim putem stanje neposredne ratne opasnosti. Povod za to bilo je odbijanje domaćih vlasti da prihvate imperijalistički ultimatum koji im je bio predočen na sastanku u francuskom zamku Rambujeu. Ono šta je usledilo je svima poznato: imperijalističke sile su sprovele vazdušnu vojnu intervenciju i bombardovale tadašnju Jugoslaviju do 10. juna 1999.
Uprkos rasprostranjenom mišljenju da je vojna intervencija bila uperena protiv srpskog kršenja ljudskih prava na Kosovu, pravi razlog je odbijanje da se povinuje NATO okupaciji. To potvrđuje i Klintonovo opravdanje za početak vojne intervencije: „Predsednik Milošević je odbio čak i da razmotri ključne elemente dogovora”. Čak je i Madlen Olbrajt priznala da nisu bili u pitanju pravi pregovori već samo mogućnost da se prihvati ili odbije.
Deo sporazuma je bilo proširenje autonomije Kosova koju su jugoslovenski predstavnici prihvatili, ali šta su onda ti „ključni elementi sporazuma” koje pominje Klinton?
Poglavlje 7: „Zapovednik KFOR-a (NATO-a) je autoritet za interpretaciju ovog dogovora.”
Odeljak 6a: „NATO će imati imunitet od svakog pravnog gonjenja, bilo civilnog, administrativnog ili krivičnog.”
Odeljak 6b: „Službenici NATO-a u svakim okolnostima i u bilo kom trenutku, imaće imunitet od jugoslovenske pravde u pogledu bilo kakvog civilnog, administrativnog, krivičnog ili disciplinskog prestupa koji bi mogli da učine na teritoriji Jugoslavije.”
Odeljak 7: „Službenici NATO-a će imati imunitet od bilo kakvog oblika hapšenja, istrage ili pritvora.”
Odeljak 8: „Službenici NATO-a će uživati, zajedno sa svojim vozilima, brodovima, avionima i opremom, besplatnu i neograničenu slobodu kretanja kao i neometan pristup kroz celu Jugoslaviju, uključujući vazdušni prostor i teritorijalne vode. To će uključiti, ali neće biti ograničeno samo na pravo na bivak, manevre, smeštaj i upotrebu svih površina ili građevina po nahođenju za podršku, obuku i operacije.”1
Odeljak 11: „NATO-u se dopušta upotreba aerodroma, puteva, železnice i luka bez novčane naknade i putarine.”
Odeljak 15: „Vlada Jugoslavije će na zahtev omogućiti sve telekomunikacione usluge, uključujući i emitovanje [TV i radio programa], potrebnih za ovu operaciju, po nahođenju NATO-a. To uključuje i pravo na korišćenje tih sredstava i usluga po nahođenju da bi se obezbedila komunikacija kao i pravo na upotrebu celog elektromagnetnog spektra, besplatno.”
Odeljak 19: „Komercijalni poduhvati u Jugoslaviji u službi NATO-a će biti izuzeti od lokalnih zakona i regulacija u oblasti zapošljavanja, licenci i registracije zaposlenih, poslovanja i korporacija.”
Odeljak 20: „NATO će moći da zapošljava lokalno stanovništvo na pojedinačnoj osnovi koje podleže domaćim zakonima i regulacijama sa izuzetkom radničkih prava. Međutim, lokalno osoblje u NATO službi će imati imunitet od bilo kakvog procesa vezanog za pisani ili usmeni ili bilo koji drugi akt vezano za njihovu aktivnost u službi.”2
Dakle, ključni elementi ugovora zapravo čine potpunu predaju suvereniteta SR Jugoslavije NATO-u, tj. dopuštaju otvorenu okupaciju.
Gotovo sedamnaest godina kasnije, vlada Aleksandra Vučića je potpisala sporazum sa NATO-om koji neverovatno liči na „ugovor iz Rambujea”, makar što se tiče ovih „ključnih elemenata”. Prema pisanju Večernjih novosti, NATO-u se garantuje:
- sloboda kretanja i diplomatski imunitet;
- pristup svim privatnim i državnim objektima;
- oslobađanje poreza, dažbina i carina.3
Imperijalizam u vladi Srbije ima najboljeg saradnika. Sa njima su uspeli ono što nisu ni bombama.
http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0.393.html:590409-%D0%9D%D0%90%D0%A2%D0%9E-%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D1%92%D0%B5%D0%BD-%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B0-%D1%83-%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8 ↩
Leave a Reply