Bondstil: Kakva je iznutra druga najveća američka baza u Evropi?

Camp_bondsteel_kosovoRuska državna novinska agencija Sputnjik nam donosi reportažu o američkoj vojnoj bazi Bondstil na Kosovu uz mnoštvo interesantnih činjenica. Radi se o 3,8 kvadratnih kilometara površine na kojima se nalazi 11 osmatračnica i oko 300 drvenih baraka  povezanih sa 25 kilometara puta.

Osim vojske SAD, tu se nalaze i vojnici iz Češke, Turske, Rumunije, Slovenije i Ukrajine. Iako se ne zna njihov tačan broj, spominje se 1.400 posteljina koje idu na pranje svaki dan, te potrošnja 2,271.247 litara vode dnevno, kao i 18.000 obroka dnevno. Tu je i dvadesetak transportnih helikoptera, jedan tipa „apač”, tuce tenkova, a ima i prodavnica američkih proizvoda kao i suvenira iz celog sveta (osim iz Srbije, kako kaže autorka teksta).1

Da se povremeno ne spomene odsustvo bilo čega što ima veze sa Srbijom iz ove baze, a opšte prisustvo Albanaca (koji, između ostalog, daju časove istorije Kosova američkim okupatorima), čovek bi pomislio da ovaj tekst Bondstilu pravi reklamu. Dopunimo ovaj prvi utisak informacijama koje ruske kolege nisu spomenule…

Počnimo od početka. Ko je  sagradio Bondstil? Radove je izvršilo preduzeće Braun i Ruts, podružnica korporacije Halibarton, na čijem je čelu u vreme izgradnje bio potpredsednik SAD Dik Čejni. Braun i Ruts se specijalizuje za pružanje usluga američkoj vojsci, a prvi veliki ugovor za to firma je dobila 1992. za vreme vlade Džordža Buša starijeg u čijoj je vladi Čejni bio ministar odbrane. Čejni je kasnije napustio javnu službu da bi se zaposlio u Halibartonu – korporaciji koja prodaje robu i usluge u naftnoj industriji. Profit Halibartona raste direktno sa porastom militarizma SAD ili, drugim rečima, rat puni korporativne džepove.

Ako ova informacija nije delovala dovoljno interesantno, spomenimo da je Halibarton radio na grčkom delu Koridora 10 kao i na cevovodu Bugarska-Makedonija-Albanija. Strateški značaj Koridora 8 i 10 je omogućavanje protoka robe i energenata (pre svega nafte i gasa sa Kavkaza) ka Evropi. To nam ujedno daje i interesantan odgovor na to čemu služi Bondstil – osim obezbeđivanja samog transporta kao i ekonomskih interesa, služi i kao garnizon za brze intervencije na Bliskom istoku.2

Osim statističkih podataka, Bondstil se vezuje i za jednu interesantnu anegdotu, a to je slučaj Florima Ejupija.

Ko je Florim Ejupi? Čovek sa mnogo krvi na rukama… Albanski teroristi su, 16. februara 2001, detonirali daljinski kontrolisanu bombu pod srpskim autobusom na liniji Niš-Gračanica i pri tome usmrtili 11 osoba, a 40 ranili. Istraga je, prvi put, naišla na trag. U stvari, četvorica su uhapšena. Dvojica su činovnici Kosovskog zaštitnog korpusa (bivši OVK). Ali samo jedan, Florim Ejupi, stavljen je pod ključ. Policija UN je bila toliko uplašena da će ih njegove kohorte osloboditi da je Ejupija prebacila iz zatvora u Prištini u vojnu bazu Bondstil.

Ovo se učinilo kao dobra ideja na papiru kada je bila predstavljena kanadskom vojnom stručnjaku Skotu Tejloru: „Postavljen na vrhu brda, ovaj impresivni objekat – 40 kvadratnih kilometara – istinska je tvrđava, u potpunosti okružena sa tri reda bodljikave žice, sa velikim bezbednosnim perimetrom, i svugde sa osmatračnicama i reflektorima.” Uprkos svim preprekama, Ejupi je lako izašao iz baze Bondstil maja 2002, pre nego što je i izveden pred sud. Kako bi jedan zatvorenik obučen u drečavonarandžasti kombinezon uspeo tiho da pobegne usred 5.000 američkih vojnika osim ako ga namerno nisu pustili da ode?

Liked it? Take a second to support Stefan Martinović on Patreon!


  1. http://sputniknews.com/europe/20160328/1037105115/camp-bondsteel-serbia-kosovo-military-camp.html 

  2. http://www.princip.info/2014/09/18/dve-godine-kasnije-gde-je-jugoslavija-drugi-deo/ 

Ostavite komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.