Britanija odlučila da napusti Evropsku Uniju

Britanski premijer Dejvid KameronPrema rezultatima referenduma, Britanci su glasali za napuštanje Evropske Unije sa 52% glasova. Prema tome, može se očekivati da će britanski političari otpočeti pregovore sa EU o uslovima izlaska iz Unije.

Rezultati referenduma su već imali uticaj na ekonomiju i prouzrokovali istorijski pad vrednosti funte u odnosu na dolar, a to, prema tvrdnjama političara koji zastupaju stav da terba napustiti Uniju, znači povećanje konkurentnosti britanske robe za izvoz, te samim tim će imati i pozitivan uticaj na ekonomiju.

Jasno je da nije toliko jednostavno predvideti budući da će se prave posledice videti tek godinama kasnije, prema tvrdnjama stručnjaka. Između ostalog, izlazak će imati uticaja i na imigraciju. Kako bilo, radi se o opštem glasanju te se rezultati pojedinih oblasti ne računaju zasebno već samo ukupan broj glasova.

Ovo je prvi put da zemlja članica EU napušta ovu političku i ekonomsku organizacije zbog čega mehanizmi izlaska nisu precizno jasno definisani. Iza referenduma se skrivaju stare i nove tenzije: nepoverenje prema birokratiji u Briselu, imigraciona kontrola, odbrana nacionalnog suvereniteta, ponos na britanski ostrvski karakter i izazovi bezbednosti.

Sledeći koraci

Ni referendum ni njegovi rezultati nemaju obavezujući karakter. Tačnije, teoretski može biti blokiran ili opozvan. Međutim, kako kaže BBC, „ići protiv narodne volje je političko samoubistvo”.

Vox objašnjava da je članom 50 Ugovora o Evropskoj Uniji ustanovljena procedura kojom se članica može povući iz bloka. On obavezuje EU da sprovede pregovore o izlasku sa državom koja je to odlučila. Drugim rečima, glas za izlazak ne znači i formalno obaveštavanje EU o izlasku. No, bez obzira na to, formalni zahtev se može zatražiti u narednim danima.

Primera radi, vođe EU imaju zakazan samit za 28. i 29. juni, a britanska vlada može mesecima odlagati formalni zahtev. Drugim rečima, ne postoji dobro definisan mehanizam.

Nakon formalnog obaveštenja

Jednom kada se Velika Britanija pozove na član 50, ima na raspolaganju period od dve godine da sprovede pregovore o novom ugovoru sa EU koji bi zamenio važeći.

Prvo, britanske i evropske vođe bi morali da se dogovore o temama poput trgovine, poreza, carine, migracije, kao i regulativa za proizvode koji se razmenjuju počevši od automobila do poljoprivrede.

U najboljem slučaju, Velika Britanija može da se sporazume o pristupu evropskom tržištu koji nije mnogo drugačiji od trenutnog.

Primer je Norveška koja nije članica ali usvaja niz regulativa Evropske Unije u razmenu za povoljniji pristup zajedničkom evropskom tržištu.

Ekonomski problemi

Kratkoročno, prema Voxu, neizvesnost prema budućnosti odnosa između Velike Britanije i Evropske Unije, njenim najvećim trgovinskim partnerom, može prouzrokovati recesiju britanske ekonomije. Ekonomski i finansijski eksperti su predviđali „eksplozivnu nestabilnost” za petak ujutru, tj. u trenutku kada tržišta budu obradila implikacije britanskog izlaska iz EU.

Mnogi su ekonomisti takođe predviđali značajan pad britanskih akcija i funte na berzi. Džordž Osborn, ministar finansija, predložio je mogućnost suspendovanja berzanskih transakcija bude li došlo do trijfa glasa za izlazak.

Dugoročno, situacija može biti gora. Ako bude pala vlada Dejvida Kamerona, smanjiće se mogućnost da Velika Britanija postigne povoljne ugovore sa EU.

Veoma je verovatno da će Evropska Unija zauzeti tvrđi stav prilikom pregovora da bi demotivisala izlazak ostalih članica ili pak da novi lider Velike Britanije ne bude saglasan sa prihvatanjem restrikcija sličnim Novreškim prema EU. To bi moglo da stvori ozbiljne poteškoće za Veliku Britaniju.

Regulative za pristup britanskim proizvodima koje danas preovlađuju ne bi bile iste nakon izlaska iz EU. Proizvođačima i preduzetnicima u Velikoj Britaniji bi se nametnule nove regulative i ograničenja.

Ekonomske posledice bi mogle da budu velikih razmera, smatraju stručnjaci. Za početak, smatraju da bi se ekonomija mogla smanjiti za između 3,8% i 7.5% do 2030. godine. To zavisi od rezultata pregovora sa EU.

Emigrantska neizvesnost

Najdžel Faraž, vođa Partije nezavisnosti Velike Britanije (UKIP), predvodio je kampanju za izlazak (Brexit) na osnovu antiimigrantske kampanje koja je u trenucima prelazila u ksenofobiju.

Jedan od najvećih ali i najkontroverznijih uspeha EU je uspostavljanje principa slobode kretanja među zemljama članica.Ovaj princip dopušta građanima zemalja članica da žive i rade na celoj teritoriji Unije, tj. u bilo kojoj drugoj članici. To se odnosi i na britanske građane.

Trenutno oko 1,2 miliona britanskih građana živi u druim zemljama članicama EU dok oko tri miliona evropskih građana živi u Velikoj Britaniji. Zahvaljujući regulativama EU, može se putovati kroz Kanal uz minimalnu birokratiju. Ovo bi se moglo radikalno izmeniti izlaskom Britanije iz EU.

Moguće da će Britanci vršiti pregovore o novom ugovoru sa EU koji bi i dalje omogućio slobodno kretanje između ova dva entiteta. Međutim, prezir Britanaca prema evropskim migrantima, naročito onim iz siromašnijih zemalja poput Poljske i Litvanije, izvršiće veliki pritisak na britansku vladu da odbaci trenutni sporazum.

To znači da imigranti imaju razloga za brigu oko pasoša i novih imigrantskih regulativa. Takođe bi moglo da znači da će mnogi imigranti u Britaniji izgubiti pravo da žive i rade te doći u situaciju da budu deportovani.

Raskol u Velikoj Britaniji?

Izlazak iz EU će uspostaviti nove presedane koji bi mogli dovesti i da druge zemlje članice napuste EU, kao i regione koji bi sazvali referendume o nezavisnosti i, u slučaju Velike Britanije, do raspada.

Velika Britanija se sastoji iz četiri zemlje kako objašnjava Vox: Engleska, Vels, Škotska i Severna Irska. U slučaju Škotske, čiji su građani u ogromnoj većini glasali protiv izlaska, protivi se engleskoj dominaciji što je dobilo formalni izraz 2014. godine kada se 44% građana izjasnilo za nezavisnost od Velike Britanije.

Građani Škotske smatraju da je ispravno da Velika Britanija ostane u Evropskoj Uniji i zbog toga su prihvatili englesku vlast u okviru Velike Britanije. Sada kada je Velika Britanija glasala za izlazak iz Evropske Unije, oni koji su ranije glasali protiv nezavisnosti škotske menjaju stav. Škotska bi najverovatnije tražila nezavisnost i istovremeno prijem u EU.

Liked it? Take a second to support Stefan Martinović on Patreon!

Source: http://www.telesurtv.net/news/Gano-el-Brexit-Reino-Unido-abandona-la-Union-Europea-20160623-0072.html

Ostavite komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.