Migel Salasar uzburkao Venecuelu objavljivanjem „plana radikalne opozicije za 1. septembar”.

Urednik nedeljnika „Migelove istine”, prošlog petka je istakao da protestanti iz redova opozicije 1. septembra „neće prezati ni od čega” i da je ovo okupljanje samo „paravan iza kojeg će radikalna opozicija pokušati da sruši vladu”.

Salasar je takođe naglasio da je „kontraproduktivno to što vođe većinske, umerene opozicije ignorišu ove subverzivne planove iako znaju za njih. To je neoprostivo, kada se zna da su sami protestanti samo ‘topovska hrana’ u okviru strategije čiji je cilj destabilizacija; ipak, treba znati da ovo ignorisanje nije slučajnost, jer toj umerenoj struji, koncentrisanoj na predstojeću izbornu bitku, više odgovara nasilje jer ono može da im donese dragoceno vreme ako državu budu potresali nemiri”.

Salasar potom piše da je „zbog svega ovoga uloga medija da pripreme teren za udar nakon kojeg će sadašnji predsednik Narodne skupštine moći da postane predsednik države; on bi potom u kratkom roku raspisao izbore, ali ne pre nego što onesposobi Ujedinjenu socijalističku partiju Venecuele i njene savezničke organizacije“.

„Moto koji se može čuti u unutrašnjosti je da nema vraćanja kućama dok se ne zapali Karakas i ne sruši vlada. Namera radikalne opozicije je da se ’zbrišu crveni’. Međutim, sledeći poslovicu ’bolje sprečiti nego lečiti’, Miraflores (predsednička palata, prim. prev.) je primoran da postupa tako da se izbegne novi državni udar poput onog od 11. aprila 2002. godine“, jasan je Salasar, prema kome se u ovom trenutku, dok se dobar deo pripadnika “ustaničkog pokreta” nalazi u Karakasu, referendum o opozivu predsednika nalazi u drugom planu.

„Sad je pitanje: da li aktuelna Vlada razmišlja da dekretom suspenduje određene garancije, sa ciljem da spreči eventualni narodni ustanak čije vođe iz senke žele da u Venecueli ponove stravične događaje iz Indonezije 1965. i 1966. godine. Ako vlada ne bude bila oprezna, biće zbačena, a tada će oni moći da seku glave. Onaj ko dođe na vlast neće trepnuti dok bude proglašavao vanredno stanje, a onda i krvavo proganjao sve i svakog ko mu ’zamiriše’ na čavizam“, zabrinut je Salasar, koji istovremeno optužuje Crkvu da je i ona naklonjena radikalnoj opoziciji.

Na kraju članka, Salasar je nazvao „Njujork tajms“ i britansku štampu „paravanima za ubacivanje plaćenika“ koje ne zanimaju mirne demonstracije, već isključivo podizanje ustanka, uz zaključak da njega niko ne može nazvati Vladinim čovekom, već samo nekim ko se zalaže za zdrav razum.

 

PREDSEDNIK IO MOČ – Ratko Krsmanović, professor S/R.