Zvaničnici Evropske unije postigli su sporazum o stvaranju zajedničke pogranične policije koja će sprečavati migrante da “ilegalno” prelaze granice perifernih evropskih zemalja.¹

Evropska Pogranična i morska garda (EBCG) će debitovati na bugarsko-turskoj granici gde će najhitnije poslati prvih 1.500 policajaca iz 19 država članica.

Brisel se nada da će ova agencija “povećati sigurnost” evropskih granica i pomoći da se zemlje evropske periferije manje sukobljavaju oko politike prema izbeglicama.

Dugoročni cilj je da se evropske granice zaštite od daljih naleta izbeglica, kako bi se podigle granične kontrole unutar EU i potpuno obnovila šengenska zona.

“Nova agencija je jača i bolje opremljena za borbu protiv migracije i bezbednosnih izazova”, rekao je direktor EBCG Fabris Legeri na konferenciji za štampu.²

Prvi zadatak agencije je da “identifikuje slabe tačke na graničnim prelazima”, kako bi se Garda fokusirala na te prelaze.

Komesar EU za migracije Dimitris Avramopulos pozdravio je sporazum o stvaranju ove agencije kao “istorijski dan za Evropsku uniju”.

“Od sada pa nadalje, spoljna granica bilo koje od država članica je spoljna granica svih država članica – i pravno i operativno”, rekao je on. “Zemlje poput Bugarske, Grčke i Italije su i dalje pod pritiskom, ali više nisu same.”

EBCG neće samo sprečavati migrante da kroče u EU, već će biti uključena u repatrijaciju onih imigranata čiji su zahtevi za azil odbijeni ili se smatraju bezbednosnom pretnjom. Na koji će način EBCG sprovoditi “repatrijaciju” migranata u zemlje porekla, nije rečeno.

Ova agencija će takođe sprovoditi ulogu zajedničke evropske obalske straže, i patrolirati Sredozemnim morem sa istim ciljem kao i kopnene jedinice.

Bugarski premijer Bojko Borisov nije krio oduševljenje ovim sporazumom zemalja članica EU, a nelagodnost povodom plana da se Evropa apsolutno izoluje od ostatka sveta, ne primećuje se u izjavama evropskih lidera. “Mi ne želimo da pretvorimo Evropu u tvrđavu, ali želimo da je pretvorimo u dobro uređen sistem”, rekao je on.

Bugarska je izgradila ogradu od bodljikave žice dugu 259 kilometara na granici sa Turskom.

Oko 13.000 migranata kampuje na otvorenom iza bugarske ograde, a 60.000 je zaglavljeno u Grčkoj, bez izgleda da im se omogući da nastave put dalje ka EU.

Nakon zatvaranja balkanske rute, broj migranata koji uspevaju da uđu u EU pao je za čitavih 90% u odnosu na prethodnu godinu.³

Najbogatije zemlje sveta primile su manje od 9% svetskih izbeglica, dok siromašne zemlje primaju najveći broj.⁴

Predstavnici svih 28 država članica EU prihvatili su predlog o stvaranju zajedničke pogranične policije.