Neobične kulture: Ne poznaju homoseksualnost niti masturbaciju!

Žene iz naroda Ngandu

Antropolozi sa Univerziteta Vašington Stejt, Beri i Boni Hjulet, proučavali su Aka i Ngandu narode u centralnoj Africi dugi niz godina, da bi se konačno fokusirali na neobičnu seksualnost ovih grupa. Ono što ih je privuklo ka ovom istraživanju bilo je saznanje da bračni parovi iz ovih grupa upražnjavaju seks čak tri ili četiri puta za noć, ali i da nisu upoznati sa terminima “homoseksualnost” i “masturbacija”. Rezultate svoje studije objavili su u časopisu African Study Monographs.¹

Aka i Ngandu narodi žive u istom regionu centralne Afrike, u području tropskih šuma, ali njihove kulture se razlikuju. Aka su lovci i sakupljači, sa komunalističkom društvenom strukturom, gde vlada egalitarizam polova, pa žene osim što učestvuju u lovu, često kontrolišu i distribuciju resursa. Sa druge strane, Ngandu žive na obodima šume na nepromenjivim lokacijama i bave se poljoprivredom. Kod njih je izražena rodna nejednakost i muškarci obično dominiraju nad ženama.

Međutim, ono što im je zajedničko jeste odnos prema seksu, koji oba naroda smatraju “noćnim radom”. Cilj ovog rada je proizvodnja dece – kritična stvar u oblasti sa veoma visokom stopom smrtnosti odojčadi. Prema verovanju oba naroda, osim za oplodnju, sperma je neophodna i za zdrav razvoj fetusa. Žena koja je već u drugom stanju upražnjavaće stoga podjednako često seks kao i ona koja namerava da zatrudni.

U jezicima Aka i Ngandu naroda reč za seks može se prevesti kao “potraga za decom”. Međutim, to ne znači da oni ne uživaju u seksu. U jednoj od pesama koje pripadnici Aka naroda pevaju okupljeni oko logorske vatre tekst ukazuje na to. U pesmi, čovek pita ženu “Kako to voliš?”, a žena odgovora: “O, volim kad je veliki.” Čovek opet pita, a žena odgovori: “O, volim da dugo traje.” Pesma zatim ulazi u refren sa pitanjem “Da li si svršila?”

Žena iz naroda Aka u lovu

Antropolozi su i dalje zbunjeni nedostatkom homoseksualnih odnosa i masturbacije među ovim grupama. U slučaju naroda Aka, ispitanici su imali poteškoća da razumeju šta je zapravo homoseksualno ponašanje i nemaju termin kojim se ono označava. Sa druge strane, Ngandu su bili upoznati sa konceptom “homoseksualnog ponašanja” jer su pojedinci iz ove grupe u više navrata putovali do grada Banguija, gde su se prvi put susreli sa tim. Međutim, ni Ngandu nisu imali termin za homoseksualnost ali su objasnili da se u gradu takvo ponašanje naziva “UP” (na francuskom par derriere ili otpozadi).

Do identičnih odgovora došlo se nakon pitanja vezano za masturbaciju. Ispitanici nisu imali termin za ovo seksualno ponašanje, a nakon što im je detaljno objašnjeno o čemu se radi odgovorili da su čuli kako takva praksa postoji dalje na jugu u Kongu. Masturbacija među ovim grupama nije zabeležena ni pre nego što osoba stupi u brak, niti među muškarcima tokom seksualne pauze nakon porođaja žene.

Žene iz naroda Aka navele su da one često iniciraju seks, dok su žene iz naroda Ngandu navele da su stidljive po pitanju iniciranja seksa. Mladići iz naroda Aka su naveli da žene zahtevaju decu odmah po stupanju u brak i neće biti srećne ako im se želja ne ispuni, pa je neophodno upražnjavati seks više puta u toku noći.

Antropolozi zaključuju da su homoseksualnost i masturbacija u ove dve kulture nepostojeći, ne zato što su nepoželjni ili se kažnjavaju, već zato što nisu deo kulturnih modela seksualnosti u obe etničke grupe. To bi naravno bio zadovoljavajući odgovor ako bi homoseksualnost bila isključivo socijalno uslovljena i stvar seksualnog opredeljenja. Međutim, ako homoseksualna orijentacija sadrži presudno genetsku komponentu, kao što sve više istraživanja tvrdi, onda ne bi bilo iznenađujuće da postoje određene populacije u kojima se ona ne može naći. Ono što je za sada najverovatnija opcija jeste da se ljudi rađaju sa seksualnim potencijalima koji će se različito manifestovati u različitim kulturnim sredinama.

1.  https://repository.kulib.kyoto-u.ac.jp/dspace/bitstream/2433/128939/1/ASM_31_107.pdf  ↩