Najnoviji izveštaj sa Univerziteta Kalifornije (UCLA) procenjuje da je bar 1.500 ljudi bez krova nad glavom umrlo na ulicama Los Anđelesa tokom pandemije, što ukazuje na propuste vlasti Sjedinjenih Država tokom pogoršane humanitarne krize.¹

Izveštaj pokazuje da se više od 35% od 1.493 smrtnih slučajeva dogodilo na trotoarima. Sledeći najčešći lokaliteti bili su parking (13%), aleje (5,7%), šatori (5,6%) i nasipi (3,6%).  Prosečna starost umrlih je 47 godina.

Crnci čine 25% svih smrtnih slučajeva, iako čine samo 8% stanovništva tog regiona. 48% slučajeva je klasifikovano kao slučajne smrti, 19% prirodni, 13% kao ubistva i 9% samoubistva. Stope nesrećnih smrti i ubistava bile su veće među ljudima bez smeštaja nego među opštom populacijom u tom vremenskom periodu.

“Kada ljudi umiru napolju i na trotoarima, to je neuspeh i krivica države”, rekla je Kloi Rozenstok, koautorka izveštaja i organizatorka grupe za zastupanje beskućnika. “Većina smrtnih slučajeva nisu bili ‘prirodno’ uzrokovani i mogli su se sprečiti”, rekla je ona.²

Pored 1.493 smrtna slučaja na ulicama, istraživači su identifikovali 418 ljudi koji su iznenada umrli u motelima ili hotelima i koji su verovatno bili beskućnici koji su privremeno živeli u hotelskim sobama.

Pandemija je samo pogoršala broj beskućnika u Los Anđelesu. U januaru 2019. u tom okrugu je 58.936 ljudi iskusilo beskućništvo, ali je do januara 2020. taj broj porastao na 66.433. Samo grad Los Anđeles je 2019. izbrojao 36.165, a 2020. godine 41.290 ljudi bez krova nad glavom.³