Kina proizvodi više el. energije iz obnovljivih izvora nego Evropa

Od porasta upotrebe energije vetra i sunca do kineskog rasta apetita za gasom, način na koji svet dobija energiju dramatično se promenio od 20. veka.

Obnovljivi izvori energije sada čine 13% globalne proizvodnje električne energije

Godine 1985. udeo ugalja iznosio je 38% globalne proizvodnje električne energije. Hidro je činila 20%, nuklearna energija 15%; prirodni gas 14% i naftni derivati, nešto preko 11%.

Tri i po decenije kasnije, ugalj je i dalje vodeći sa 36%, a gas je porastao na skoro 23%. Ali svaki drugi glavni izvor proizvodnje iz sredine 1980-ih izgubio je relativni udeo.

To je zato što je obnovljiva energija (vetar, solarna, geotermalna, biomasa) porasla sa 0,8% svetske električne energije na 13%. Obnovljivi izvori energije su prešli granicu od 10% u 2019. i dodatno rastu svake godine za 0,8% udela.

Vetar i solarna energija sada generišu više energije od nuklearne energije

Iako proizvodnja obnovljive energije nije još cenom konkurentna nuklearnoj, 2020. sva proizvodnja energije iz obnovljivih izvora nadmašila je proizvodnju nuklearne energije. Godine 2021. vetar i solarna energija su sami premašili 10% globalne proizvodnje i prestigli nuklearnu energiju u ukupnoj godišnjoj proizvodnji. 2021. je bila značajna godina i za nuklearnu energiju. Nuklearna proizvodnja je porasla za više od 4%, što je najveći porast od 2004. godine, zahvaljujući kineskim elektranama. U 2022. godini Kina je sada najveći svetski uvoznik tečnog prirodnog gasa.

Na početku ovog veka, Japan je bio najveći svetski uvoznik TNG-a, uzimajući oko 75 milijardi kubnih metara godišnje. Evropa u celini bila je sledeći najveći uvoznik, a zatim Južna Koreja. Kina nije ni počela da uvozi LNG do 2006.

Tokom narednih 20 godina, japanski uvoz TNG-a je dostigao vrhunac, podstaknut zatvaranjem mnogih nuklearnih elektrana u zemlji nakon Velikog zemljotresa 2011. Obim uvoza u Evropu izgledao je spreman da se usaglasi sa japanskim pre deset godina, pre nego što je opao, a zatim ponovo porastao na premašiti japanski u 2019. Korejski uvoz se više nego udvostručio..

A tu je i Kina. Kina je prošle godine uvezla 109,5 milijardi kubnih metara LNG-a, 1,3 milijarde više od Evrope. Azija je činila 70% globalne trgovine TNG-om u protekloj deceniji, a tokom tog vremena udeo Kine u globalnoj trgovini TNG-om i u azijskoj trgovini TNG-om se više nego utrostručio.

Kina proizvodi više električne energije iz obnovljivih izvora nego Evropa

Godine 1965. Sjedinjene Države su proizvele 13 teravat-časova obnovljive električne energije, a Evropa 3 teravat-časa. Podaci o kineskoj proizvodnji obnovljivih izvora energije pojavljuju se tek 1990. godine, kada je njenih 0,1 teravat-sat bilo manje od 1/600 onoga što su proizvodile SAD.

Međutim do 2016. i Kina je nadmašila SAD i dostigla blizu 60% ukupne obnovljive proizvodnje u Evropi. Zatim, 2021. godine, Kina nadmašuje Evropu, dodajući skoro 290 novih teravat-sati ukupne proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora u jednoj godini. Prošle godine, Japan i Indija su zajedno proizveli 302 teravat sata.

Nije svaki razvoj energetike prošle godine bio pozitivan. Potrošnja uglja je, na primer, naglo porasla i bila je veoma blizu svog rekordnog maksimuma iz 2013. Potrošnja primarne energije takođe je dostigla najviši nivo u istoriji.

Ali potrošnja primarne energije po glavi stanovnika je više-manje ravna već deceniju; dostigla je vrhunac pre 15 godina u zemljama OECD-a. I stope rasta su važne. Potrošnja uglja je rasla samo 0,1% godišnje od 2011. do 2021. godine, a gas je rastao za 2,2%. Tokom tih istih 10 godina, proizvodnja energije iz obnovljivih izvora rasla je u proseku 15% godišnje. Globalni energetski sistem je ogroman i složen, a velika potrošnja fosilnih goriva i dalje dominira u mešavini. Energija bez ugljenika je, međutim, ono gde je rast najveći.¹