Komunistička partija Kube: Migracije ne pokazuju uspeh kapitalizma, već neuspeh onih koje bogate zemlje eksploatišu!

Foto: Galo Cañas

Piše: Karima Oliva Bello

Bogatstvo ekonomski razvijenih zemalja, koje privlači migrante, nije pokazatelj uspeha kapitalizma, već siromaštva izazvanog sistemom u regionima koje su sistematski eksploatisali.

Dugogodišnji arhetip kubanske migracije ažurira se ovih dana: „Kubanci beže od diktature, socijalizam ih je izneverio”. Prema najnovijoj proceni Ujedinjenih nacija o migracijama, u svetu je 2020. godine bilo približno 281 milion međunarodnih migranata. Ova cifra je za 128 miliona viša od cifre iz 1990. godine I tri puta veća od brojke iz 1970. godine.

Zanimljivo je da je od 1970ih na Jugu počela da se primenjuje neoliberalna ekonomska politika. Bezbrojne teritorije postale su scenariji eksploatacije rada velikih razmera u poluropskim uslovima, pljačke prirodnih resursa, prisilnih raseljavanja i ratova. Došlo je do smanjenja potrošnje javnog sektora zbog toga što je država odustala od svoje odgovornosti da garantuje određena prava građana da postanu oružano krilo transnacionalnih korporativnih interesa. Nova vrsta kolonizacije koja nastavlja da pravi haos do danas.

Bogatstvo ekonomski razvijenih zemalja, koje privlači migrante, nije pokazatelj uspeha kapitalizma, već siromaštva izazvanog sistemom u regionima koje su sistematski eksploatisali. Tada nije teško shvatiti da najvažniji migracioni tokovi na globalnom nivou prate obrazac Jug-Sever, pri čemu su SAD glavna zemlja primaoca.

Ovaj kontekst se mora uzeti u obzir kako bi se kubanska migracija sagledala u njenoj pravoj dimenziji. Kubanci migriraju u potrazi za ekonomskim poboljšanjima, između ostalog, kao i u proseku više od 200 miliona ljudi u svetu, iz kapitalističkih zemalja (čije privrede nisu sankcionisane, iako su vođene privatnim interesima), bez da mejnstrim mediji insistiraju na diskvalifikaciji kapitalizma.

Kubanci ne odlaze „bežeći od diktature”. Oni napuštaju mirnu teritoriju gde, u mnogim slučajevima, imaju posao i pristup svim uslugama koje im pruža država u vreme emigracije. Takođe je uobičajeno da putuju sa određenim ekonomskim kapitalom stečenim prodajom lične imovine i značajnim kulturnim kapitalom akumuliranim u socijalizmu, što predstavlja značajnu konkurentsku prednost na tržištu rada zemlje odredišta – prednost koju ne uživa prosečno lice poreklom iz Globalnog juga.

Pored toga, oko 50 miliona migranata stiglo je u SAD, gde žive pod izuzetno teškim uslovima kako bi regulisali svoju migracionu situaciju i pronašli zaposlenje.

Kuba ima pred sobom ogromne izazove na putu socijalističke tranzicije za budućnost svoje dece. Jedna od njih je odgovornost da se postigne održivost i prosperitet za sve, usred ekonomskog terorizma bez presedana u istoriji, u svetu potresenom kapitalističkim krizama svih vrsta. Emigracija će uvek ostati legitimna životna opcija, ali vreme je da se to pitanje sagleda objektivno.

 

Izvor: “Granma” – Zvanični list CK Komunističke partije Kube
Prevod: Princip.info

 

Liked it? Take a second to support Aleksandar Pekic on Patreon!

Ostavite komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.