Prednji deo mozga, koji se nalazi odmah iza čela, nazivamo prefrontalni korteks. On upravlja rešavanjem problema, određivanjem ciljeva i izvršenjem zadataka u saradnji sa limbičkim sistemom koji je situiran bliže centru mozga. Limbički sistem obrađuje emocije i izaziva emocionalne reakcije, delom zbog skladištenja dugoročnog pamćenja.

Naučna istraživanja sada ukazuju da, kada osoba živi u siromaštvu, limbički sistem konstantno šalje poruke straha i stresa prefrontalnom korteksu, što sputava njegovu sposobnost rešavanja problema, postavljanja ciljeva i izvršavanja zadataka na efikasan način.¹

Ovo može ponekad da se dogodi i onim društvenim klasama koje ne pate od siromaštva, kao posledica preterano stresnog dana na poslu, vanrednog stanja u porodici ili zdravstvenih problema. Međutim, najniži slojevi koji su konstantno izloženi siromaštvu, prema navodima istraživanja, nose teret kontinuiranog stresa.

Nauka sada jasno tvrdi da ukoliko se kapacitet mozga troši na ove brige i strahove, jednostavno ne postoji veliki propusni opseg za druge stvari.

Jedno od istraživanja pokazuje čak i da siromaštvo vrlo negativno utiče na razvoj mozga kod dece, naročito u delu hipokampusa, koji igra važnu ulogu u spajanju informacija iz kratkoročnog u dugoročno pamćenje.²

 

---

1.  http://s3.amazonaws.com/empath-website/pdf/Research-UsingBrainScienceDesignPathwaysPoverty-0114.pdf  ↩

2.  http://borgenproject.org/how-poverty-effects-society-children-and-violence/  ↩