Mreža za odbranu čovečanstva – ogranak za Srbiju, je zaprepašćena plasiranjem sramne ideje Pokreta obnove Kraljevine Srbije (POKS), da se najveća i najvažnija obrazovna ustanova u vojsci Srbije nazove po ratnom zločincu Draži Mihailoviću, čoveku koji je imao komandnu odgovornost nad četničkim izdajnicima, koljačima i palikućama. Inicijatori u svom obrazloženju su propustili da podsete da je reč o gubitničkim formacijama koje su ratovale na strani nacističkog okupatora i da su zavili u crno nebrojene porodice ne samo u Srbiji.  Posredi je još jedan svirepi udar na žrtve zločina komandanta poraženih kolaboracionističkih snaga u Drugom svetskom ratu, ali i udar na temeljne vrednosti antifašističke borbe, što predstavlja civilizacijsku sramotu i ruganje rodoljubima Srbije.

Mreža za odbranu čovečanstva upozorava javnost, da je posredi marifetluk okupacionih snaga, koje računaju na poslovičnu saradnju sa domaćim izdajnicima, sa ciljem izazivanja podela i daljeg komadanja Srbije. Posredi je replika već viđenog razbijanja jugoslovenske zajednice i u te svrhe podstaknutog raskola između patriota i izdajnika.

Okupirana Srbija tokom ratne 1941-45. godine iznedrila je heroje revolucije, koji su – predvođeni vrhovnim komandantom Josipom Brozom Titom – izveli partizansku epopeju. Oslobodioci su nakon oslobođenja započeli izgradnju društva ravnopravnih ljudi, koji je decenijama bio uzor i inspiracija slobodarskim pokretima širom sveta.

Uspešna izgradnja socijalizma i organizacija društva socijalne pravde – o kakvom su maštali francuski komunari – predstavljala je opasan presedan u svetu zagađenom monstruoznom filozofijom liberalnog kapitalizma, iz kog su se ispilile funkcionalne filozofske “gromade” kao što je Ajn Rend, čiji je “Pobunjeni Atlas” proglašen za Bibliju novog svetskog poretka.

Oni koji su srušili socijalističku Jugoslaviju izlaze iz istog šinjela iz kog je iskočila Rendova, da bi u ime ustoličenja kapitalizma i egoizma, izbrisali svaki trag postojanja društva građenog na principima socijalne pravde i bratstva među ljudima i narodima. Socijalistička Republika Jugoslavija predstavljala je opasan presedan, pa je za njeno rušenje režirana replika raskola između patriota i izdajnika.

Po istoj matrici izvođači radova na razaranju Srbije izvode na scenu podgrejanu priču o “harizmatičnom” vođi četničkog pokreta, čiji se sledbenici zloslutno motaju po Srbiji i srpskim institucijama zatirući tragove četničkih zločina.

U tom pučkom igrokazu prvo je stradala jugoslovenska himna Hej Sloveni, da bi bila zamenjena grotesknom rojalističkom odom kralju, što je povredilo osećanja miliona potomaka onih kojima su sloboda i republika bili ideali i izbor. Zatim su poražene snage, željne osvete za minuli poraz, osokoljene sveopštim mukom, nastavile stampedo uništavanja sećanja na oslobodilačke podvige uključujući i spomen-obeležja podignuta u znak sećanja na narodne heroje i herojske bitke jugoslovenskih partizana, da bi munjevitom akcijom brisanja imena ulica, univerziteta, domova kulture, biblioteka stavili orvelijansku tačku na istoriju, ustupivši mesto revizionistima i falsifikatorima istine. Promenama su podložna shvatanja, razumevanja, doživljaji i interpretacije ali ne i istorijske činjenice.

Heroji su definitivno mrtvi, živeli antiheroji!? A ima ih tušta i tma, iskaču iz svakog žbuna, svake istorijske stranputice, ogrezli u krvi patriota na čiji se tron penju bez obaveze da podnesu račun o počinjenim zločinima, bez osećaja krivice ili griže savesti.

Francuska se nikada nije odrekla Komune, što je čini – uprkos svemu – velikom. A Srbija – sluđena i omamljena – dozvoljava lešinarima da prekopavaju po smetlištu istorije, izvlačeći ono najgore što je povampireno krenulo među narod. Posmatrano u kontekstu današnjeg drobljenja Srbije, može se zaključiti da čičoljupci imaju mentore – kao što su ih imali 1941-45. Podela Srbije je zadatak koji još uvek nije uspešno izveden, iako se uporno provlači matrica Majdana kao idealna iskustvo za rešavanje “srpskog pitanja”.

Ideološki duboko podeljenu Srbiju treba uvući u unutrašnji konflikt, iritiranjem potomaka partizanskih heroja do tačke kad agresija i bezobrazluk poraženih pređu granicu. Nije njima ni do Čiče, ni do Nedića i ostalih izdajnika, njihov zadatak je da talasaju, prljaju, ruše, demoliraju… da ne ostane kamen na kamenu od oslobodilačkih i antifašističkih vrednosti na kojima je utemeljena moderna Srbija, kako bi na razvalinama i podelama uspostavili funkcionalne odnose pljačke i nametanja jarma kapital odnosa.

Niko u svetu nije osporio nemački nacifašizam, okupaciju i kolaboraciju. Srpski sledbenici saradnika okupatora žele da retuširaju istorijske uloge svojih ideoloških uzora, što je motivisano planiranim izazivanjem novih podela i sukoba a u interesu neprijatelja Srbije i njihovog projekta daljeg komadanja zemlje.

 

U Beogradu dana 26.04.18.g.
PREDSEDNIK UO MREŽE ZA ODBRANU ČOVEČANSTVA:
Ratko Krsmanović