Tramp, u svom prepoznatljivom maniru samoproglašenog globalnog mirotvorca, ovih dana preti Nigeriji vojnom akcijom — naravno, ne zbog nafte, već, kako tvrdi, iz iskrene brige za ugrožene hrišćane koje teroriše grupa Boko Haram. Taj nagli nalet humanizma, međutim, postaje zanimljiviji ako se podsetimo jedne manje medijski eksploatisane činjenice: istraga koju je ove godine sproveo američki kongresmen — republikanac, inače blizak krugovima koji vole da se zaklinju u transparentnost — otkrila je da su se preko USAID-a, te iste organizacije koja nosi oreol „pomagača demokratije“, finansirale grupe koje je sama Amerika označila kao terorističke.
Da, upravo te grupe — Islamska država, Talibani i, gle ironije, Boko Haram. U nekoj drugoj stvarnosti, ovaj bi podatak možda izazvao diplomatski skandal, ali u našoj stvarnosti on se jednostavno utopi u šumu izjava o „slobodi“ i „bezbednosti“.
A što se tiče Nigerije — zemlje koja, sasvim slučajno, sedi na jednom od najvećih svetskih ležišta nafte i nalazi se u samom vrhu globalne proizvodnje — sve to, naravno, nema nikakve veze sa američkim interesovanjem. I sve bi bilo u redu da taj „humanizam“ ne miriše toliko na naftu.
Predmet američke unutrašnje prilike
Trampove izjave izgledaju više vođene političkim i ekonomskim razmatranjima nego istinskim vojnim planiranjem.
Prvenstveno, one su upućene evangelističkom lobiju, koji aktivno promoviše temu „zaštite hrišćana“ u Africi i finansira Republikansku stranku. Za Belu kuću, ovo je način da se pokaže odlučnost, prikupe donacije i zadrži versko biračko telo.
Uokviravanje narativa o „genocidu nad hrišćanima“ može poslužiti za opravdanje povećanog diplomatskog ili ekonomskog pritiska (treća ekonomija Afrike i članica BRIKSa) na Nigeriju, promociju novih ugovora o odbrani i proglašenje simboličnih pobeda protiv „terorizma“ zarad domaće političke koristi.
Makropolitički kontekst i pozadina događaja
Što se Nigerije tiče, mislim da su energenti manji problem — energetski sektor je već zavistan od inostranih firmi (Shell, Chevron, ExxonMobil) i tu teško da može biti ozbiljnijih udara na petrodolar u doglednoj budućnosti.
S druge strane, Nigerija ima perspektivu da postane najveća ekonomija Afrike — iako nominalno zauzima ¾ mesto (zavisi od izvora i tačne metodologije), po kriterijumu BDP po paritetu kupovne moći, ona već parira Egiptu.
A, imajući na umu da u Sahelu već vidimo ozbiljan uspon suverenizma, kako onog političkog, tako i ekonomskog, jasno je da stabilna Nigerija može krenuti istim putem i tako konačno sahraniti ECOWAS kao iole funkcionalan blok (Nigerija je već država partner BRIKS-a)
S tim na umu, mislim da se tu radi primarno o pokušaju da se Nigerija destabilizuje kako bi se osigurala njena potčinjenost Zapadu.
Piše: Radomir Jerinić, politikolog
