Britanski list Gardijan je 29. marta 2015. godine objavio da će od 1. septembra iste godine Velika Britanija biti prva zemlja koja će vakcinisati bebe protiv Meningitisa B rutinski, na nacionalnom nivou i uz javno finansiranje. Ono šta je Gardijanu promaklo, ili su namerno zaboravili da spomenu je da dotični program postoji na Kubi već 27 godina. Dotični kubanski program je razvio socijalistički Institut Finli pod direktnim rukovodstvom Fidela Kastra.
Istina je, na veliku žalost britanske propagandne mašinerije, da je do 2014. godina Kuba bila jedina zemlja sa ovom vakcinom, a od tada su se pojavile još dve: britanska Bexsero koju proizvodi GlaxoSmithKline (GSK) i Pfizerova Trumenba. Da ironija bude još veća, britanska vakcija nije čak ni britanska! GSK ju je kupio od švajcarske farmaceutske kompanije Novartis 2014. godine, a Švajcarci su je kupili od američkog Čirona (Chiron) 2006. godine–uzgred, Čiron je tu vakcinu razvijao 20 godina. Uzgred, ni Pfizerova vakcina nije njihova već im je dopala šaka kupovinom kompanije Vjet (Wyeth) 2009. godine.
U celoj priči postoji i velika doza licemerja. Naime, GSK je 1999. godine, kako prenosi BBC u izveštaju od 29. jula te godine, hteo da izvrši probe na kubanskoj vakcini (VA-MENGOC-BC) u Belgiji, ali se suočio sa zabranom jer su njene belgijske laboratorije u vlasništvu njene američke filijale. Istom prilikom, GSK je priznao da je to jedinstvena vakcina u svetu i da ju je razvila Kuba.1
Kada je u pitanju zdravstvena zaštita, socijalizam ima jasnu prednost nad kapitalističkom trkom farmaceutske industrije za profitom koja stavlja zaradu ispred ljudskih života. Do aprila 2012. godine, Kuba, nerazvijena zemlja Trećeg sveta je proizvodila 33 različite vakcine, 33 leka protiv kancera, 18 za kardiovaskularna oboljenja i 7 za različite bolesti. Od januara 2013. preko 90 novih lekova se testira, a ova zemlja drži preko 1200 međunarodnih patenata.2
Da je motiv farmaceutske industrije sve samo ne humanistički govori činjenica da GSK prodaje svoju vakcinu državi za 20 funti po jedinici, što treba da čini ukupno 14% njihove godišnje zarade. Sa druge strane u afričkom „pojasu meningitisa” u kojem zbog socioekonomske situacije epidemije meningitisa izbijaju svakih 5 do 12 godina, ne postoji dovoljno obolelih da bi framaceutska industrija ostvarila značajan profit. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da u Africi ima između 20,000 i 25,000 smrti uzrokovanih meningitisom. Zato ne treba da čudi što 15% svetske populacije konzumira 82% vakcina kojima dominiraju velike farmaceutske korporacije. Osim toga, profitabilnost zahteva od korporacija da se fokusiraju na vakcine koje donose novac, a ne na rešavanje globalnih problema, iz tog razloga se više ulaže u bolesti prvog sveta poput dijabetesa i kancera.
Zapitajmo se koliko je ljudskih života moglo da se spasi da Zapad nije protraćio 27 godina na razvoj sopstvene vakcine u ime profita i jeftine propagande umesto da sarađuje sa Kubom?
Leave a Reply