Starosedelački narodi Južne Amerike ubedljivo su najbolji čuvari šuma u regionima, sa stopom krčenja šuma do 50% nižom na svojim teritorijama, navedeno je izveštaju Ujedinjenih nacija.
Zaštita prostranih šuma od vitalnog je značaja za suzbijanje klimatske krize i zaštitu populacija ugroženih divljih životinjskih i biljnih vrsta, a izveštaj UN-a otkriva da je formalno priznavanje prava starosedelačkih i plemenskih naroda da upravljaju teritorijama jedan od ekološki i ekonomski najisplativijih modela upravljanja šumama. U izveštaju se takođe poziva da domorodački narodi budu plaćeni za ekološke beneficije njihovog starateljstva nad šumama i da se finansira revitalizacija šume na osnovu njihovih predačkih znanja o životu u harmoniji sa prirodom.
Međutim, potražnja za govedinom, sojom, drvetom, naftom i mineralima znači da rastu pretnje autohtonim narodima i šumskim područijima koja naseljavaju. Stotine čelnika zajednica ubijeno je zbog sporova oko njihove zemlje u samo poslednjih nekoliko godina, a pandemija koronavirusa je dodatna opasnost sa kojima se suočavaju domorodački narodi.1
Zahtevi domorodačkih naroda za svojim pravima postaju sve vidljiviji poslednjih godina, navodi se u izveštaju, ali to dolazi sa sve većim progonom, rasizmom i atentatima na njih. Podrška ovim narodima u zaštiti šuma je posebno presudna sada, kada se Amazon približava prekretnici na kojoj se prašume pretvaraju u savane, čime se rizikuje ispuštanje milijardi tona ugljenika u atmosferu.
„Gotovo polovina netaknutih šuma u basenu Amazona nalazi se na teritorijama autohtonih naroda a dokazi o njihovoj vitalnoj ulozi u zaštiti šuma su kristalno jasni“, rekla je Mirna Kuningam predsednica Fonda za razvoj autohtonih naroda Latinske Amerike i Kariba (FILAC).
„Autohtoni narodi imaju drugačiji koncept šuma“, rekla je Mirna. „Oni se ne doživljavaju kao mesto na kojem izvlačite resurse da biste zaradili novac – oni šumu doživljavaju kao prostor u kojem živimo i koji nam je dat da ga zaštitimo za sledeće generacije.“
Domorodačke i plemenske teritorije sadrže oko trećinu celokupnog ugljenika uskladištenog u šumama Latinske Amerike, rekao je Hulio Berdege, regionalni predstavnik FAO-a: „Ovi narodi su bogati kada je reč o kulturi, znanju i prirodnim resursima, ali neki od njih najsiromašniji što se tiče prihoda i pristupa socijalnim uslugama.” Podržavajući ove zajednice, takođe bi pomoglo da se izbegnu nove pandemije, rekao je on, jer su one najčešće rezultat uništenja prirode.
Potreba za zaštitom šuma je hitna, navodi se u izveštaju, a godišnje stope krčenja šuma na teritorijama autohtonih naroda Brazila porasle su sa 10.000 hektara u 2017. na 43.000 hektara u 2019. U januaru su domorodački lideri zatražili od međunarodnog krivičnog suda da sprovede istragu protiv brazilskog desničarskog predsednika Bolsonara.2
Leave a Reply