Novi uslovljavajući krediti od Nemačke, Francuske i Svetske banke, a opozicija ni da pisne o „kolonijalizmu“. Zašto?

Novi uslovljavajući krediti od Nemačke, Francuske i Svetske banke, a opozicija ni da pisne o „kolonijalizmu“. Zašto?
Foto: Zoran Žestić/Tanjug/AP

Termin „kolonijalizam“ koji su desničari (liberali i konzervativci) na jedvite jade uveli u svoju retoriku ustuknuo je pred novim kreditima koje je Srbija uzela od razvojnih banaka Nemačke i Francuske, kao i od Svetske banke. To je i razumljivo s obzirom da se ne radi o kreditima iz Kine nego sa Zapada.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je da je sa Svetskom bankom dogovorena realizacija plana u visini od milijardu evra za program Evropske unije (EU) „Zeleni rast“, kojim će se usmeravati naš energetski sektor. Istovremeno, dogovoreno je i dodatnih 380 miliona evra od razvojnih banaka Nemačke i Francuske za „projekte“ u Srbiji.1

Uzmemo li u obzir da od ukupnog duga Republike Srbije – koji iznosi 30.453 milijardi evra – Srbija duguje Narodnoj Republici Kini svega 1.660 milijardi evra,2 postavlja se pitanje zašto opozicioni političari plasiraju tezu o „kineskom kolonijalizmu“?3 Možda ne referišu na na stanje zaduženosti – koje je ipak većinsko prema zapadnim vladama i finansijskim institucijama – nego na Direktne strane investicije (FDI)? Hajde da pogledamo.

Prema januarskom izveštaju Razvojne agencije Srbije (RAS)4 najveći strani investitori u Srbiji prema broju projekata su: 1. Nemačka, 2. Italija, 3. Austrija, 4. Slovenija, 5. SAD, 6. Francuska, 7. Turska. Narodna republika Kina ipak nije uspela da se kvalifikuje na Top listu (a da ne govorimo o Rusiji). Uspela je, međutim, da se ugura na šesto mesto liste po vrednosti projekata, iza naravno Nemačke, Italije, SAD, Francuske i Austrije.

Ako uzmemo u obzir da se u slučaju kineskih kredita i investicija uglavnom radi o razvojnim projektima za koje nam daju povoljnije cene od Zapada; da podižu cenu rada iznad one koju Zapad nameće; da nas politički ne uslovljavaju (ne zahtevaju da sankcionišemo siromašne države, da šaljemo trupe u Somaliju i Mali, niti da premeštamo ambasade gde im se prohte); otkud onda najednom priča o „kineskom kolonijalizmu“ nakon dve decenije sistematskog potčinjavanja srpske privrede zapadnom kapitalu?

Odgovor je prost – otuda što su oni koji takvu tezu plasiraju direktno podređeni onim investitorima koji okupiraju vrh gorenavedene liste, i svojski se trude da spreče svaku šansu nezavisnijeg razvoja Srbije i mogućnost njene političke adaptacije na multipolarni svet u nastajanju. Upravo zato niste čuli za termin “kolonijalizam” (koji, usled političke nepismenosti, ionako pogrešno koriste) prilikom nedavne posete direktorke Svetske banke Beogradu, i sporazuma kojim se naš energetski sektor dalje podređuje zavisnosti od zapadnih tehnologija.

 


  1. https://rs.n1info.com/biznis/direktorka-svetske-banke-s-vucicem-pohvaljen-oporavak-srbije-posle-krize/  

  2. http://javnidug.gov.rs/static/uploads/Mesecni%20izvestaj%20Uprave%20za%20javni%20dug%20-%20CIR%20Februar%202022.pdf  

  3. https://www.slobodnaevropa.org/a/31097405.html  

  4. https://ras.gov.rs/invest-in-serbia/why-serbia/join-the-pool-of-the-successful  

Leave a Reply

Your email address will not be published.