Uranijum za “Projekat Menhetn” kopan u Kongu; posledice traju i danas

Rudnik Šinkolobve 1925. godine; Ernest Thill

Uranijum korišćen za pravljenje atomskih bombi bačenih na Hirošimu i Nagasaki 1945. godine kopan je u rudniku Šinkolobve, u provinciji Katanga, tadašnji Belgijski Kongo. U knjizi “Špijuni u Kongu: američka atomska misija u Drugom svetskom ratu” novinarka Suzan Vilijams opisala je kako je američka Kancelarija za strateške usluge (danas CIA) krijumčarila uranijum iz Konga za “Projekat Menhetn”.¹

Rudnik je otkriven 1915. godine i predstavlja najveći depozit Uranijuma na svetu. Pre Drugog svetskog rata sav uranijum kopan u Kongu odlazio je za Belgiju, a 1940. godine zaplenine su ga snage Vermahta.  Danas ovaj rudnik nije u funkciji zbog visoke radioaktivnosti na terenu.

Vilijams je rekla da eksploatacija uranijuma u Kongu treba da se posmatra kao deo duge istorije eksploatacije ove zemlje od strane kolonijalnih sila: “Ne samo da je Kongo patio u Drugom svetskom ratu – za kopanje uranijuma koristio se prisilni rad – već je sva ekonomska dobit išla deoničarima Union Minière², a ne narodu Konga.”³ Kongoanci koji su radili u rudniku su živeli u radnim kampovima, radili su bez ikakve zaštite i minimalne finansijske nadoknade. Decenijama kasnije, deca u pokrajini Katanga i dalje se rađaju sa deformitetima, smanjen je fertilitet stanovništva i velika je stopa smrtnosti od raka.

1. https://misionverdad.com/memoria/el-uranio-congoleno-en-la-historia-atomica-de-hiroshima-y-nagasaki ↩

2. Kompanija u vlasništvu Belgijanaca i Britanaca ↩

3. https://www.bbc.com/future/article/20200803-the-forgotten-mine-that-built-the-atomic-bomb ↩